Срби и Руси увек могу навијати за обе репрезентације

Гледајући снимке са Светског фудбалског првенства у Бразилу, на којима Срби са трибина стадиона здушно подржавају репрезентацију Руске Федерације, спонтано извиру из сећања речи великог писца Фјодора Достојевског, који је својевремено изрекао ово – „Постоји народна Србија, која баш Русе сматра својим спасиоцима и браћом, а руског цара својим сунцем, она Србија која воли Русе и која им верује“.

Стога, погледајмо на који начин су се ових дана обистиниле речи Достојевског, и то у далеком Бразилу. Ради се о томе да су на чувеном бразилском стадиону Маракана у Рио де Жанеиру, били веома запажени и србски навијачи, иако је свима познато да Србија не учествује на овом фудбалском првенству.

Међутим, како се видело, они су и поред те чињенице, ипак имали за кога да навијају. Наиме, навијачи из Србије су се током утакмице другог кола Мундијала приликом одигравања недавне утакмице између Русије и Белгије сместили на видном месту иза гола, где су развили велику спојену заставу Србије и Русије са двоглавим орловима, на којој је крупним словима било написано „Заједно у нове победе“, као и порука „Руси и Срби браћа заувек“, а фотографије тог упечатљивог призора несебичне навијачке подршке су одмах затим доспеле на странице друштвених мрежа на интернету, а такође су биле објављене и у многим дневним новинама. Иначе, такво демонстрирање србско-руског јединства на спортским такмичењима уопште није реткост, него је напротив, сада већ постало прилично уобичајена појава, с обзиром да је рецимо још недавно на међународној кошаркашкој утакмици у Београду која се играла у оквиру Лиге Европе, од стране београдских навијача била истакнута огромна руска застава, уз дугачки транспарент исписан на руском језику, на коме је писало „Слава Русији, Украјини и Србији“.

Такође, бројни примери сведоче о томе да ни руски навијачи нису равнодушни када су у питању србски спортисти и збивања у Србији, па су тако на пример навијачи Зенита из Санкт Петербурга транспарентом на трибинама подсетили на годишњицу почетка агресије на Србију, што је наишло на једнодушну подршку свих присутних гледалаца на том руском стадиону. И на крају да се поново вратимо у Бразил, где србски навијачи, како рекосмо, не могу да навијају за репрезентацију Србије која се овог пута није квалификовала, али и поред тога не бораве у Јужној Америци као обични туристи који бесциљно лутају по плажама Рија де Жанеира, зато што ипак имају свој тим за који навијају.

Наравно, при том се сасвим оправдано поставља питање због чега поменути србски навијачи на Светском првенству у фудбалу ватрено бодре управо Кержакова и остале руске фудбалере, а не било коју другу селекцију. Очигледно да на то питање не постоји само један одговор, јер их има више – од блиског сродства, сличног историјског искуства, па до традиционалног пријатељства, а делом је то објаснио Достојевски у другом делу своје мисли, када је још рекао да „неће проћи много времена и јавиће се спасоносна реакција, јер су већина Срба ватрени патриоти. Они ће се сетити Руса који су дали живот за њихову земљу“, закључио је Фјодор Достојевски. Управо то су изгледа разлози због чега Срби и Руси увек могу навијати за обе репрезентације.

Ратко Паић,