Културни нихилизам Запада

У 21. веку човечанство још жање страшне плодове рата. Страдају не само људи — у опасности је непроцењиво културно наслеђе, без којег је незамислива историја народа и земаља света.

У арапском свету после Авганистана и Ирака на удару се нашла Сирија, коју називају ”музеј под отвореним небом”. Од почетка војног конфликта 2011. године у земљи су уништени и разорени јединствени споменици светске цивлизације.

Културно наслеђе Сирије заиста је непроцењиво. Земља обилује ризницама које је наследила из разних епоха и оне су без претеривања благо читавог човечанства, подсећа научни сарадник Центра за арапска истраживања Института за оријенталистику Руске академије наука Борис Долгов:

- Сирија је јединствена земља где се спојило неколико култура. Културе Средоземља и арапског света, Византије, цивилизације које су постојале пре Византије. Све оне су оставиле трагове свог постојања на територији Сирије. И то што се војни конфликт наставља, наноси непоправљиву штету не само сиријској култури, сиријским музејима, споменицима архитектуре, већ и светској цивилизацији. Они припрадају читавом човечанству! И многи се налазе под заштитом УНЕСКА, али то их није сачувало од варварских дејстава.

На самом почетку конфликта УНЕСКО је упозорио сиријске власти да је неопходно сачувати културно наслеђе. Али нажалост, када се земља налази у стању грађанског рата, није ни мало једноставно супротставити се терористима и пљачкашима. Тим пре што бандити у суштини узимају исте те споменике за таоце, сматра оријенталиста Леонид Исајев:

- У току војних дејстава у Сирији фактички је уништен историјски центар Хомса, пострадао је историјски центар Хаме. Зашто на пример тако дуго нису могли да ослободе исти тај Хомс од терориста? Зато што су се они крили од владиних трупа у историјском центру. А војска је добила наредбу да изведе операцију тако да не пострадају споменици културе. И бандити су то користили. Споменици архитектуре, уметности у сваком случају постају мете.

Први градови на овој територији појавили су се још у 4. миленијуму пре наше ере на основним трговачким путевима Старог света. Дамаск, чију појаву научници везују за 16. век пре наше ере, најстарији је град на планети. Тамо су трговали још древни Феничани, Египћани и Грци. Данас је трећина сиријских музеја опљачкана. Артефакти нађени за 150 година ископавања, распродати су на црним тржиштима. Нешто је изгубљено за човечанство заувек. На списку непроцењивих губитака је и црква крсташа у замку Крах де Шевалије у Хомску, који је био унет у списак Светског наслеђа УНЕСКА. У Алепу је разорена тврђава из 10. века, коју је подигао први владар династије Хамдамида, џамија из 9. века и пијаца из 13. века, уништена су грчко-римска насеља. Делимично или потпуно у Сирији је разорено 11 некропоља које спадају у римску епоху, време раног хришћанства и арапског Калифата. Леонид Исајев је приморан да констатује да догађаји који се дешавају на Блиском Истоку у целини демонстрирају непоштовање Запда ка арапској и предарапској култури:

- Ту је на делу културни нихилизам. Од стране НАТО трупа када су бомбардовали Ирак, и од стране сиријских устаника које подржава Запад, ми не видимо брижљив однос према споменицима културе. Пре би се рекло да културно наслеђе Блиског Истока за европљане не представља културно наслеђе као такво.

Значај има и ниво образовања оних који учествују у војним дејствима. Нажалост, живот показује да људи немају поштовања према старинама и да на туђим територијама делују или у складу са психологијом освајача, или као војне технократе најновијег доба, које коригују своје погледе према конктретним потребама.

Карина Ивашко,