ДЕБИ ЉУБИМОВА У „ШКОЛИ ЗА ЖЕНЕ „ У НОВОЈ ОПЕРИ“
Љубимов је пре скоро две године, након успешне реализације опере „Кнез Игор „ , почео да режира оперу „Школа за жене „ у „Новој опери „ у Москви, али је због болести морао да напусти пројекат ,тако да му је остало име на афиши само као писцу либрета
Славни деветесетшестогогодишњи редитељ Јуриј Пертович Љубимов, отац Таганке ,дебитовао је у позоришту „Нова опера „ у представи „Школа за жене“ у којој има само једна жена и врло мало учења.Музику Стравинског, Баха, Гласа и других композитора адаптирао је за ову оперу Владинир Мартинов.
Почетак постмодерне опере иритирао публику
Ово постомодерно дело је изазвало подељеност публике при чему је сукоб , као и што доликује, био постмодертнистички, оцењују московски критичари.
Аутори представе су одлучили да „размекшају „ њен почетак: извођачи на сцени остављају утисак да се тек припемају за наступ, док се оркестар штимује.
А уствари , све је већ одавно озбиљно припремљено .Публика је насела на обману :гунђа, галами, премешта се.
Када је опера коначно стартовала, они који су раније схавтили о чему се ради, почели су да вичу на суседе, који су им узвраћали :“Шта вам је, зашто вичете,то је још проба“ показујући прстом на крупни натпис:“Проба у току „.
А краља нема, те нема
Такав је сиже који је измислио Љубимов. Глупи и „заведени „ глумци под руковдством великог Молијера пробају комад очекујући да се појави краљ Сунца –Луј ,било који по редном броју .
Јуриј Петрович није хето да избегне аутобиографске моменте:каприциозни глумци су тако викали на уморног уметничког руководиоца.Кад се све замрсило и кад су глумци схватили да ће се краљ појавити баш у овом момемту,испало је да краљ уопште неће доћи.
С једне стране уобичајена ситуација:људи из света уметности су навикли да се припрема ју за дочек високе личности која на крају неће доћи.
С друге стране је у питању блистав драматуршки заплет који даје тон целој опери.
Јуриј Љубимов је за либрето опере „Школа за жене „одабарао текстове Булгакова („Тајанствени богомољац“) , Козме Прјуткова ( „Спор грчеких философа о укусу „, „Пројекат о увођењу једноумља у Русији „) , Молјера ( „Грађанин као племић „), као и гегове режисера Игора Ушакова .
Умерен комизам, уздржан смех
Али и поред свега тога комизам „Школе за жене „ испао је сасвим умерен, громогласни смех је изостао, примећује позоришни критичар руског листа Известија , који закључује :“Можда је то спокојство љубимовског хумора, а можда уопште хумора остарелог човека.“
Али с тачке гледишта постмодерне , такав степен комизма је и био потребан: извесно осећање усиљености, вештачке уиграности, упућивло је да пред нама није просто буф него савремена уметност. Интерсантније би било разабрати се о подтексту „Школе за жене „ него смејати се ,-и то пре свега захваљујући Владимиру Мартинову, који је пола године пре премијере изјавио већ поменутом руском дневнику Известија :“Између мене и Јурија Петровича настао је идеолошки сукоб: он је за Молијера, а ја за краља.“
Разлоге своје пристрасности за краља композитор Мартинов није објаснио ,али му се највише од свега свиђа то што је краљ у проблемима. А у проблемима је зато што ге нема.О том „главном јунаку „опере сви говоре, али се на сцени он ниједном не појављује.Постоји ли он уопште ?
И тако захваљујући Мартинову , сатира свакидашњег живота се преображава у Ничеову максиму о томе да је Бог мртав , само што људи то не примећују.
Море златних секвенци: музика испуњена духом, пуна свежег ваздуха
Сама опера не оскудева у сатири.Пројекат Кузме Пруткова „О увођењу једноумља у Русији „ звучи савремено и тривијално ван свих санитарних норми.Једна сцена у опери која то илуструје завршава се малом грађанском демонстрцијом у виду аплауза „на нервној бази „.
Московски музички критичаи оцењују да музика у овој сатиричној сцени ,као и сва партитура Мартинова уопште , не покушава да створи нови језик,- он реанимира модел старе музике коју пак воли.Море „златних секвенци“.Бодри пасажи струна.
По једноушној оцени руских критичара,парадоксално достигнуће Мартинова састоји се у томе што његова музика „десте свежине „ без обзира на све , звучи веома свеже.Она је испуњена духом, пуна свежег ваздуха, слуша се не размишљајући о томе од којега је композитора нешто украдено.
Управо на њој и почива представа која траје сат и по.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски Казањ предстојећег лета биће домаћин петог издања Игара БРИКС-а на којима ће под својом заставом наступити и Република Србска.
Свечано отварање 22. Међународног мини баскет фестивала „Рајко Жижић“ одржано је у хали 3 Београдског сајма. Фестивал који окупља младе наде наше кошарке траје од 7. до 9. јуна,...
Остале новости из рубрике »