Русији предлажу да плати за погроме у Украјини

Изгледа да ове недеље у ЕУ и САД започиње период хитних преговора за спас нове власти у Кијеву. Последње вести са фронта финансијског спасавања Украјине: ЕУ већ отворено предлаже Русији да финансира „европски ремонт“ Украјине. У принципу, о томе се већ говорка и у Вашингтону. Зато што и Европа и САД добро схватају да је сада немогуће сакупити новац за Украјину, а услови кредитирања ММФ земљу ће уништити коначно: њој ће бити осигуран социјални бунт и раскол.

Министар иностраних послова Немчаке Франк-Валтер Штајнмајер изјавио је да ЕУ и Русија треба да оставе по страни питање политичке оријентације Украјине и да заједно координирају пружање финансијске помоћи Кијеву. У принципу, Русија се управо тиме (помоћи Украјини) бавила пре преврата. И чак је решила да јој издвоји кредит од 15 милијарди долара. Прва транша од 3 милијарде је била реализована. Али затим су трансакције морале да буду замрзнуте.

Премијер Русије Дмитриј Медведев је већ одговорио на питања о перспективама подршке Украјини. Он је рекао да договори Русије и Украјине, између осталог о попусти на гас имају одређене рокове и како би се продужили треба разговарати са украјинским компанијама и законитом владом. А такве у Украјини нема.

Руски премијер, између осталог, сам правник по професији, ставио је до знања: само тврдње о томе да је власт у Кијеву законита, ништа не значи са правне тачке гледишта.

- Неки наши страни партнери, западни партнери, сматрају другачије, они сматрају да су то легитимни органи. Али ја не знам који Устав су они читали и које законе. Мени се чини да је то некакво измењено стање свести, када се легитимним назива оно што је у суштини резултат оружане побуде.

Москва, рекао је Медведев, спремна је да допринесе стабилизацији стања у Украјини, али ради тога треба да зна са ким треба да води послове.

- Наравно, ми смо спремни да разматрамо са нашим украјинским партнерима све теме, главно је да схватимо са ким разматрамо. Зато што, ако се сматрају владом људи који у црним максама са аутоматима Калашњикова шетају по Кијеву, са таквом радом ће нам највероватније бити тешко да радимо. Ако се тамо појави нормална савремена власт, заснована на законима и Уставу Украјине, наравно, ми ћемо бити спремни на то да такву врсту односа обновимо.

У принципу, то личи на прилаз зајмовиmа за Украјину самог ММФ. Директор фонда Кристин Лагард је ових дана изјавила: како би се разматрали кредити, треба знати саговорника. А никакве законите власти и председника у Украјини нема.

Шта више, на прoблем зајмова надовезују се и чисто унuтрашњи, европски проблеми. Брисел ће морати да објасни бирачима зашто он треба да финансира Украјину која није чланица ЕУ, када већ има на издржавању Грчку и друге земље. Мораће такође да објасни зашто треба финансирати револуцију на Дњепру са лидерима попут вође Десног сектора Дмитрија Јароша. У једном од интервјуа он је изјавио да „бирокартски бриселски монструм“ води „антихришћанску политику, нивелисање националног идентитета, разарање традиционалне породице (Јарош је ватрени хомофоб). А САД играју улогу светског жандара; НАТО се свуда меша“.

Уверавања ЕУ и САД о спремности да саме, без ММФ, пруже Кијеву тражених 35 милијарди само су политичка реторика, рекао је за Глас Русије заменик директроа Центра за украинистику и белорусистику Московског државног универзитета Ломоносов Богдан Беспаљко. Ако Украјини и дају новац, онда много пута мању суму од обећане, уверен је он. И услови ће бити сасвим фатални, подсећа Богдан Беспаљко.

- Неки услови предвиђају, на пример, повећање старосне границе за одлазак у пензију, забрану одласка у превремену пензију, смањење субвенција за саобраћај на 50% и слично. Реч је о радикалним социјалним реформама, које ће изазвати социјално незадовољство.

Сви разговори о неопходности заједничке помоћи са Русијом, улагању Русије у заједничку касу у најмању руку су чудни, сматра Богдан Беспаљко. Ако су већ довели на власт оне које су довели, зато да се не позабаве о њиховом даљем финансирању?

У најбољем случају ЕУ и САД могу да издвоје у скорије време Кијеву новац на финансирање председничких избора у мају. ММФ може да да краткорочни зајам – у року до 6 месеци – највише на милијарду, милијарду и по долара. До формирањ авладе и избора новог председника, тчаније до маја, Кијев не треба ни да мисли о отварању довољних кредитних линија на Западу.

Андреј Федјашин,