Руске инвестиције у српску нафтну индустрију

Солидне инвестиције за нове пројекте. Русија је изразила спремност да додатно инвестира у српску економију више од 5 милијарди евра. Узајамни интерес је енергетика, индустрија и социјална сфера.

У наредне три године Русија и Србија планирају да реализују неколико перспективних пројеката одједном. У првом реду енергетика Републике Србије, реконструкција рафинерије нафте Нови Сад. Тамо ће бити покренута производња уља. Обнавља се и рафинерија Панчево. Она ће добити нове технологије дубоке прераде нафте. Обим руских улагања у регионструкцију предузећа ће износити 1,5 милијарду евра. То што је Србија одабрала Русију за стратешког инвеститора, сасвим је објашњиво, каже старији научни сарадник Института за славистику РАН Петар Искендеров. Овде се сустиче неколико фактора одједном.

- Европске инвестиције у Србију стижу са великом тешкоћом. Она није укључена у орбиту еворпских финансијских механизама – како антикризних, тако и чисто инвестиционих. Зато Србија једноставно нема одакле да добије инвестиције осим из Русије, са којом Србију везују дугогодишње економске и политичке везе.

Сарадња две земље осетно је активизирана почетком 2008. године. Стране су се договориле о учешћу Србије у зградњи руског гасовода Јужни ток. Београду су гарантована транзитна плаћања. А србска нафтна компанија НИС добила је шансу да обнови своју инфраструктуру. После интеграције са кћеринском компанијом Гаспрома – Гаспром њефт, НИС је постао други извозник нафтних деривата из Србије. Од јануара до децембра обим испорука у иностранство је увећан за 63% у поређењу са претходом годином. То је дало додатне приходе буџету републике.

Сада је круг интереса руских инвеститора проширен, у њега улазе индустрија, спорт, култура и образовање. Узимајући у обзир нову стратегију развоја сарадње две земље, истиче професор катедре за упоредну политикологију Московског државног института за међународне односе Јелена Пономарјова, одлука је више него благовремена.

- За Русију данас, ако планирамо да успостављамо дугорочне односе, важно је да отвара, на пример, факултете за припрему стручњака у сфери енергетике. А како да се то учини без озбиљних улагања у систем образовања, пре свега у развој учења језика. Наравно, веза је тешња са Русијом. То је у одређеном смислу подршка и у том правцу србског друштва.

Односи између Русије и Србије, према мишљењу експерата, избијају на нови ниво. Србија постаје кључни партнер у реализацији руских пројеката транспорта енергената. Од српске деонице Јужног тока кренуће кракови у Централну и Јужну Европу. И убзро ће Београд добити још већу економску корист од партнерства са Москвом.

Олег Обухов,