Украјинска опозиција није постигла оставку владе

Украјинској опозицији није пошло за руком да пошаље кабинет министара у оставку. Врховна рада на заседању у уторак је одбила да изрази вотум неповерења влади Николаја Азарова. оставку је подржало свега 186 парламентараца уз потребан минимум од 226 гласова. После гласања посланици опозиционих фракција покушали су да блокирају рад парламента и обећали наставак акција протеста.

Заседање Врховне раде трајало је скоро четири сата. Лидери опозиционих фракција који су иницирали питања оставке владе, смењивали су једни друге на трибини парламента. Они су иступали са оштром критиком премијера Николаја Азарова, поводом одлуке кабинета министара да замрзне припрему потписивања споразума о асоцијацији са ЕУ.

Лидер странке УДАР Виталиј Кличко је изјавио да је осујећивање европске интеграције Украјине државна издаја, зато влада треба да да оставку. Министарски кабинет је такође оптужен за примену силе приликом растеривања митинга у центру Кијева. Ове изјаве су изазвале одобрење опозиције. Она је скандирала: Доле власт! и Оставка! Али на одлуку посланика приликом гласања то није утицало.

Чак да је опзоиција постигла оставку владе, због унутрашњих противречности она не би могла да формира нови кабинет министара, убеђени су експерти. Уопште остати без владе у датој ситуацији било би критично за Украјину, сматра политиколог Александар Рар.

- Украјинска економија преживљава врло тешка времена. За сада нико не каже да ће у Украјини сада наступити катастрофа, али економског раста већ практично нема, ресурси су исцрпљени, земљи је потребна озбиљна помоћ од стране Русије или ЕУ.

Премијер Украјине Николај Азаров који је хитно стигао на заседање парламента извинио се за дејства сарадника органа реда приликом растеривања евромајдана. Премијер је уверио да сви кривци за незакониту примену силе сносиће одговорност. Николај Азароб је такође изјавио да је ЕУ потребно да размотри услове које истиче Русија о утврђивању трилатералног формата преговора са ЕУ.

Тространи преговори би могли да буду излаз из кризе, сматра руководилац центра за анализу међунродне политике Института за глобализацију и социјалне покрете Михаил Нејжмаков.

- ЕУ не жели да подржава утицај Русије на Украјину, она ћели потпуно да укључи Украјину у своју политчку орбиту. Осим тога, јасно је да трилатерални преговори треба да претпостављају скраћени формато овог споразума о асоцијацији, што се ЕУ не допада. Тачније у датом случају речима о суверенитету Украјине прикривају се много прагматичнији циљеви који прате строго сопствене интересе.

Светлана Калмикова,