Колико идеја има Европа?

Резултати управо завршеног у оквиру ЕУ такозваног Месечника заједничког тржишта не могу да обрадују његове иницијаторе. Главни циљ дате акције састоји се у томе да грађани ЕУ преко специјалног сајта www.yourideasforeurope.eu, могу да комуницирају између себе, као и са водећим европским политичарима, експертима и предузимачима, да изражавају сопствене предлоге и идеје поводом будућности јединствене Европе. Резултати Месечника, по мишљењу низа аналитичара, нису испали одушевљавајући.

Теме Месечника су обухватиле четири комплекса питања. То су запосленост и бизнис, заштита социјалних права, европски банкарски систем и коначно развој Интернет-трговине. Резултате су резимирали учесници директних ТВ дебата у Европском парламенту, чији ток су грађани могли пратити уживо на истом том веб-сајту. Улов идеја за Европу испоставио се за ауторе инцијативе прилично оскудним. Укупно је скупљно око 1600 мишљења и коментара.

Што се тиче садржаја самих идеја, њихов карактер, по изразу аустријског портала ЕУ-Инфотек, показао је праву беду креативности. 43 учесника, на пример, изразила су се за увођење у ЕУ јединственог званичног језика, између осталог предлаже се чак и есперанто. Стигао је предлог о увођењу јединствене инвалидске легитимације за ЕУ, јединственој за све земље минималној надокнади за рад у висини од 10 евра на сат или јединствене тарифе мобилне везе. Било је и радикалнијих предлога – рецимо, да се затворе све приватне банке и да се укине банкарска провизија. Било је предлога и дубљих по садржају, али су они само понављали општепознате приоритете ЕУ: потреба бољег улагања инвестиција, осигурање једнаког доступа Интернету као основног права грађана ЕУ и томе слично.

Највећу активност, ако ова оцена може да се примени за 197 учесника, испољили су Белгијанци. Иза њих следи Шпанија, Италија, Немачка и Француска. Што се тиче Аустрије, Словеније, Финске, Литваније и Естоније, тамо се број заинтересованих за будућност јединствене Европе испоставио срамно малим. Испада, констатује ЕУ-Инфотек, да ЕУ критикују, грде, чак проглашавају мртвим, али мало ко изражава нешто делотворно или конструктивно. Између осталог, сматра шеф одељења за земље и регионе Европског института Владислав Белов, ничег необичног у томе нема.

- Раскид између грађана и политичких институција ће постојати увек, каже Белов. То је нека објективна датост, зато што се често интереси не подударају. То је давнашњи проблем ЕУ. Постоји противречност између грађанског нивоа свести и професионалног. И вероватно у постојању таквих противречности се састоји гарант кретања напред.

Руководилац реферата за везе са заједничким тржиштем Европске комисије Хенинг Арп је оптимистичан.

- Видимо доста вредних идеја које нам се чине занимљивим. Уверен сам да ће у сваком случају оне бити одражене у радним плановима комисије.

Поводом броја и квалитета идеја о Европи које су изнели њени грађани, може се спорити. Да ли ће се појавити нове, креативније уочи наступајућих избора за Европски парламент, ово питање остаје отворено.

Олег Севергин,