У КУЛИ 15.ЈУНА ПОЧЕО 55.ФЕСТИВАЛ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ

15.06.2013. год.

Kомедијом „Неки то воле вруће“Питера Стоуна у извођењу „Студиа Бис „из Беогарада,а у сценској реализацији Зорана Ранкића, у дворани Културног центра Кула у суботу, 15. јуна је почео 55. Фестивал аматерских позоришта Србије, најзначајнија манифестација уметничке самоделатности у држави,на којој ће до 23. јуна своја глумачка умећа представти осам позоришних трупа-из Шапца, Старе Пазове, Јаше Томића,Дитмитовграда, Велике Плане, Ковина и Ваљева.

Друге фестивалске вечери кулској публици и жирију ће се представити играчки ансамбл Словачког КУД „ВХВ“ из Старе Пазове корео драмом „Вавилон“, ауторским пројектом позоришта покрета Мирослава Кожика ( сценариста и режисер ) и Мирослава Бакоа ( аутор музике ).

„Импровизације варијација „, назив је још једног ауторског пројекта, овог пута Ивана Томашевића, који на 55. фестивалу изводи Сцена „Маска „ Културног центра из Шапца,док ће АП“Ђорђе Дамјанов Ђекша „ из Јаше Томића играти „Децу у формалину „ Маје Пелевић коју је је за аматерски анасамбл уподобио Богдан Јанковић.

Назив представе која ће прва бити изведена у другом делу Фестивала је „Кучка“ Тодора Димова коју из позоришта „Христо Ботев „ у Димитровграду „доводи“ редитељ Слободан Алексић.

Скоро стални учесник такмичења амтерских позоришних трупа Србије сваког јуна у Кули је Центар за Културу „Масука „ из Велике Плане који овог пута стиже са Мрожековом „Кућом на гранци“ коју је на позорници “подигао редитељ-предузимач “Дејан Цицмиловић.

Најбоља представа на недавно одржанон Сусрету АПДВ у Старој Пазови, „Чуду у Шаргану „ Љубомира Симовића у извођењу Култруног центра из Ковина, у режији Јована Грујића, којој је припало десетак нагарда и признања, међу којима и четири од укупно шест равноправних диплома за најбоља глумачка остварења, награда за најбољу режију и друге, биће изведена претпоследњег дана такмичарског каленедара, док ће фестивал завршти „Кафаница, лудница, судница „ Бране Црнчевића у извођењу Градског позоришта „Абрашевић“ из Ваљева,а у сценској поставци Мирослава Трифуновића.

Жири, који чине редитељ Саша Латиновић,драматург Милош Јаковљевић и глумац Бранилсав Шибул ,одабраће три најбоље педставе и доделити им златну, сребрну и бронзану плакету, а прогласиће и најуспшенија појединчана оставрења.

После сваке представе порф др Рашко Јовановић води разговоре са публиком, извођачким ансамблом и редитељем

У част награђених Градско позориште из Требиња ће приказати „Лаки комад „ Небојше Рончевића,у режији Жељка Милошевића.

Први фестивал одржан у позну јесен 1951.у Београду

Први фестивал драмских аматера Србије одржан је у Беогарду у позну јесен, од 20.октобра до 7.новембра 1951. под високим покровитејством партријарха свеколиког србског глумишта, Добрице Милутиноцића.

Првих седам фестивала нередовно је ораганизовано, у просеку сваке друге године, у различитим местима у Србији :Врњачкој Бањи, Крајеву, Смедерској Паланци, Београду.

Од 1966. Фестивал се сваке године одржава у Кули

Од 1966. године, кад је одржан осми сусрет аматерских трупа Србије у Кули, у том бачком гарду, који ће касније заслужно бити назван град- театр, одржано је укупно 47 фестивала драмских аматера Србије

На 55 фестивала у званичној конкуренцији изведено укупно 476 представа од којих 100 на језицима националноих мањина

Од прве представе одигране на првом фестивалу 20. октобра 1951.-„Манде „ Марина Држића, коју је извело Аматреско позориште „Бранко Цветковић“ из Београда, па закључно са ваљевскомн „ Кафаницом, лудницом, судницом“ Бране Црнчевића последњом на репертоару овог, 55. фестивала 22. јуна, на досадашњим фестивалима у званичној конкуренцији приказно је укупно 476 представа од којих је 376 играно на спском језику, а 100 на језицима националних мањина које живе у Србији:на албанском 39, словачкиом 27, мађарском 14,русинском 11, буграском 4,турском 3 и на румунском две представе.

Министарство културе Србије лане сасвим обуставило финансирање фестивала , а тако ће бити и ове године

Прошле године је Министартво културе Србије први пут од 1951. г.потпуно престалао да финансира своју најзначајнију манифестацију позоришне самоделатности, па је, лањски, 54., као и овај, 55. фестивал због тога оглашен као протестни, јер обе године све финансјки трошкове који нису мали, одржавања фестивала подмирује Општина Кула из свог, иначе танушног и пренапрегнутог буџета.

Јединствен случј у региону да једна сиромашна локална заједница у поптуности финансира неку манифестацију државног ранга

То је јединствени случај у региону, а ветроватно и шире, да једна, по приходима доста сиромашна, а по привредном и економском развоја још сиромашнија локална самоуправа, у потпуности финансира најзанчајнију манифестацију уметничке самоделатности своје државе.