Масленица – хришћанска припрема за Велики пост

У Русији је започела Масленица или Покладе. Ових седам дана народног весеља, заједничких трпеза још се називају и Сирна седмица или Месопусна. Руска православна црква подсећа да је то време прпреме за Велики пост, који се завршава Ускрсом. Ове године Ускрс ће верници прославити 5. маја.

Овогодишња Масленица започела је прилично касно. То се објашњава тиме што она директно зависи од датума Ускрса. О томе је у интервјуу за Глас Русије говорио доцент Сретенске духовне богословије протојереј Вадим Леонов.

- Ускрс је празник који мења датум. Он је веза и за лунарни и за соларни календар. Постоји посебан систем израчунавања – Пасхалије. Седам недеља до Ускрса траје Велики пост, а претходна недеља ће бити масленична. Како се помера датум Ускрса, тако се померају и датуми масленичне недеље.

Многи су сигурни да је Масленица пагански празник. Заиста, он је познат још од доба Древне Русије и имао је мноштво назива – Блиница, Обједуха, Целовалница, Крива недеља. Научници сматрају да је у предхришћанско време празник био приређен поводом пролећне равнодневнице, која је код многих народа почетак нове године, као и да је био везан за испраћање зиме и дочекивање пролећа. Православни свештеници, напротив, тврде да чак сам назив носи хришћански смисао и да је тесно везан за црквену традицију. Говори настојник цркве светог Александра Невског протојереј Игор Фомин.

- Ове недеље већ започињу посни дани. У гастрономском плану суздржавамо се од меса, а у духовном почињемо средом и петком да читамо специјалне молитиве. У традицији недеље је такође да се госте они који не могу да се веселе, да се помаже сиромашнима, да се посећују болесни. У недељу пред масленицу читамо јеванђеље у којем се говори управо о милосрђу. Милосрђе које уводи човека у Царство Небеско. Зато је тих дана врло важно уделити пажњу ближњем.

У народним традицијама које су стигле до нас сваки дан Масленице традиционално носи свој назив. Понедељак је дочек, уторак је заигравање, среда је лакома, четвртак је весели, петак су таштине седељке, субота заовине. Сваком од њих одговарају своји обреди, смисао који је јединствен – одлазити у госте и примати госте, радовати се и веселити. Посебан дан је недеља. Називају је Опроштајном. Од раног јутра до касне вечери од свих познаника се тражи опроштај и прашта се. Раније управо тог дана се вршио обред испраћања Масленице. У разним градовима Русије правило се страшило од сламе које је било симбол зиме, и свечано се спаљивало или сахрањивало. Крајем 80-их година, када је религиозни живот у земљи почео да се препорађа, овај ритуал је такође постао традиционалан за многе православне вернике. Ипак, подвлачи свештеник Игор Фомин, спаљивање страшила нема никакве везе са хришћанством.

- То је чисто паганство. Оно је било обновљено сасвим недавно, црква се према њему односи врло негативно. Сумануто је нешто испраћати. Нама не треба да испраћамо зиму и дочекујемо пролеће, већ Ускрс.

Један од главних симбола Масленице су палачинке. Добре домаћице имају свој посебан рецепт припреме. А они који су далеко од вештине кулинарства могу да пробају палачинке за време народног весеља у најразличитијим градовима земље. У Москви Масленицу ће прославити у 16 градских паркова. Ујутру 11. марта у центру престонице започиње фестивал Пешке на Масленицу! На програму је више од 500 различитих манифестација. Московљани и гости престонице могу да се такмиче у разним конкурсима, да постану учесници карневалске поворке и да уживају у наступима уличних позоришта.

Милена Фаустова,