Пре у смрт него у пензију?

22.01.2012. год.

Економска криза у земљама Европске уније полако, али сигурно из дужничке прелази у пензиону кризу. Стручњаци широм Европе предвиђају слом пензијских система и драстично смањивање примања најстаријих у наредним годинама. Европска централна банка израчунала је да је у 19 земаља ЕУ обим обавеза државе у погледу финансирања пензионих фондова око пет пута већи него њихов заједнички бруто дуг.

Још 2009. године обим обавеза европских земаља према становништву достигао је 30 билиона евра. Највећи удео пензионих исплата односи се на најразвијеније економије.

Тако обавезе Немачке према пензионерима износе 7,6 билиона евра, а Француске - 6,7 билиона.

У немачким медијима готово свакодневно се појави нека људска прича која говори о тешком животу овдашњих пензионера.

Најсвежији пример је старица Ингрид из Хамбурга, која свира вергл на улици да допуни пензију од које не може да живи, или о Рити М, 70-годишњакињи из Штутгарта која живи од 620 евра ренте, па је приморана да ради три додатна посла како не би постала социјални случај.

Страхови запослених који мало зарађују такође су сваким даном све већи: Петер, продавац у једној пекари у Дрездену са двоје деце и незапосленом женом, зарађује 1.400 евра бруто. Њега чека пензија од 466 евра, а излаз види у томе да ради неке лакше послове и тако заради који евро.

Иако већини немачких пензионера још увек иде релативно добро, за 10 до 15 година, упозоравају експерти, милионима њих прети сиромаштво.

Европске институције су званично објавиле да ни у једној другој развијеној земљи најмање пензије, у поређењу са оствареним бруто-приходима, неће бити тако ниске као овде. Тренутно има око 400.000 Немаца старијих од 65 година, који су постали социјални случајеви тек када су отишли у пензију.

Излаз из врзиног кола у Немачкој виду у продужењу радног века. У супротном, упозоравају експерти, земљи прети повећање државних дугова за 270 одсто, што је четири пута више него данас. Тек што је усвојен закон по којем се одлазак у пензију до 2029. године помера са 65 на 67 година, а сада се већ увелико разматра старосна граница од 70 година. Снови о уживању у заслуженој мировини су све даљи, а стварност о ринтању "до судњег часа" све извеснија.

Старост празног џепа: Немачки пензионери

Да би се некако зауставио овај сценарио сиромаштва, немачка министарка рада Урсула фон дер Лајен је најавила мини-реформу пензионог система. Њен принцип је следећи: Ко је дуго радио и уплаћивао доприносе, а уз то и додатно пензијско осигурање (ристер-ренту), требало би да од 2013. године добије више новца, тачније 850 евра нето месечно, што је скоро 200 евра више него што је садашњи износ социјалне помоћи за старе.

Међутим, услови да се тај додатак добије, многима се чини потпуно нереалним.

Потребно је 45 година рада и уплаћивања у државни пензиони фонд и уз то уплаћивање у неки од приватних фондова. Социјална удружења су критиковала овај министаркин пакет као козметички захват, који није довољан да заустави сиромашење оних који су поштено одрадили свој радни век.

Три радника на једног пензионера

Данас на једног немачког пензионера долазе само три запослена, док је пре 50 година радило шест радника за једног пензионера. Немачка покушава да у реформама пензионог система следи пример неких других европских земаља где постоји основна пензија, а за шта је потребно више социјално осигураних, уредно плаћених послова, јер је то најбоља заштита од сиромаштва. Пензионери, не треба заборавити, чине трећину бирача у Немачкој, па је владајућа црно-жута коалиција стављена пред тешку дилему: кога прво спасавати - евро или пензионере?

Месечно издвајају 18 милијарди

У Немачкој је број запослених тренутно на рекордном нивоу (41 милион радника), а никада није било више оних који добијају пензије по свим основама - укупно 24 милиона. Пензионе касе рентнерима исплаћују 18 милијарди евра месечно, што даје просечну пензију од 697 евра на западу (мушкарци 970, жене 473 евра) и 826 евра на истоку земље (мушкарци 1044, жене 676 евра). Разлог што жене примају тако мало је што раде краће и зарађују мање од мушкараца, али извесне разлике постоје и између западног и источног дела земље.

Владавина стараца

Немци одлазе са 62,2 године у пензију, а примају је у просеку 18 година (жене 21, мушкарци 16 година). Данас, међутим, пензија махом није довољна да се плати кирија, лекови и да се живи лагодно као некада. Разлог за то је у првом реду "бум" јефтиних послова (на бази 400 евра) и то што многи послодавци више нису у стању да годинама плаћају пензионе доприносе за своје раднике. На другој страни, демографски трендови показују да је животни век значајно продужен захваљујући медицини и здравим животним навикама, тако да се говори о "геронтократији" или владавини шездесетогодишњака.