Хашки суд „изузетно поносан“ на свој рад

Церемонија затварања Међународног суда за бившу Југославију, који је познатији као Хашки трибунал, биће одржана 21. децембра, а 10 дана касније ће и званично бити затворен и престаће да постоји, речено је Танјугу у Трибуналу.

Из Хага напомињу да ће до краја новембра бити окончани сви првостепени и другостепени поступци који се тичу ратних злочина, будући да ће првостепена пресуда Ратку Младићу бити објављена 22. новембра, а последња жалбена пресуда у случају „Прлић“ 29. новембра.

Механизам за међународне кривичне судове (ММКС), који је Савет безбедности Уједињених нација основао како би преузео све преостале функције Трибунала, већ је преузео надлежност над жалбеним поступцима против Радована Караџића и Војислава Шешеља, као и у поновљеном суђењу Јовици Станишићу и Франку Симатовићу.

Уколико буде уложена жалба на првостепену пресуду Ратку Младићу, која ће бити изречена 22. новембра, тај поступак ће аутоматски прећи у надлежност Механизма, навели су у Трибуналу.

Пре званичне церемоније затварања, Трибунал ће, како кажу у том суду, одржати пригодни скуп 4. децембра 2017. године у Њујорку, док је последњи академски симпозијум планиран за 18. децембар у Хагу.

У Хагу подсећају да је, у оквиру припрема за затварање, Трибунал у претходне две године организовао низ скупова о пракси свога рада, „како би другима омогућио да његова достигнућа користе као основу за даљи рад“.

Током више од 24 године рада Трибунал, основан 25. маја 1993. године Резолуцијом 827 Савета безбедности Уједињених нација ради гоњења починилаца ратних злочина на територији бивше Југославије, процесуирао је 161 оптуженог, од којих су више од половине били Срби, углавном највишег политичког и војног врха у Србији и Републици Србској.

И поред замерки на селективну правде коју је делио свих ових година осуђујући углавном Србе, Хашки трибунал каже да је поносан на свој рад.

„Међународни суд за бившу Југославију је изузетно поносан на то што је пресудио или на други начин привео правди свако од 161 лица против којих је тужилац подигао оптужнице за злочине почињене на територији бивше Југославије током сукоба деведесетих година 20. века“, наводе у том суду.

Србима, који су чинили војни и политички врх тадашње Србије и Републике Српске, пред тим судом су изречене казне које када се саберу износе око 1.200 година затвора.