Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут - 26.05.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 25.05. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 26.05.



Дејство кијевских снага код Доњецка

Дејство кијевских снага

Кијевске снаге 244 пута напале територију ДНР - Током ноћи и јутра кијевске снаге су поново нападале насеље Зајцево северозападно од Горловке као и Докучаевск. Информација о евентуалним жртвама у овом моменту нема.

Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 244 пута напале територију ДНР. Нападали су Саханку, Старомихајловку, Јасиновату, Веселое, Докучаевск, Спартак и доњецки аеродром.



Ситуација у зони одговорности Народне милиције ЛНР није се битно изменила и остаје напета. Током протеклог дана кијевске су два пута напале позиције НМ у насељима Калиново и Калиновка.

Преглед политичко-економских и других вести за 26.05.



Захарова: Изручење Савченкове нема везе са Минским споразумом  - Званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова назвала је „митом“ изјаве да се изручење украјинског пилота Надежде Савченко, која је у Русији осуђена за убиство руских новинара, наводно догодило у складу са Минским договором.

„Један велики мит који се из неког разлога гаји је да је случај Надежде Савченко и одговарајућа размена држављанке Украјине и држављана Руске Федерације или у складу са Минским споразумом или представља неки део његовог спровођења“, изјавила је Захарова.

„То је мит, и није истина. Овај споразум није повезан са случајем Надежде Савченко. Рекла бих то другачије — случај Надежде Савченко није повезан са Минским споразумом“, додала је она.

Према њеним речима, за реализацију Минског споразума потребан је директан дијалог Кијева и Донбаса са посредовањем оних држава које су преузеле на себе одговарајуће обавезе.

Путин је у среду потписао декрет о помиловању украјинског пилота Надежде Савченко и она је истог дана испоручена у Кијев.

Горбачову забрањен улаз у Украјину  - Бившем председнику СССР-а Михаилу Горбачову забрањен је улаз у Украјину, саопштила је телевизија „112 Украјина“ позивајући се на извор у Служби безбедности те земље.

Према информацијама „Украјинске правде“, Горбачов неће смети да борави у Украјини пет година.

Бивши председник СССР-а Михаил Горбачов раније је у интервјуу за „Сандеј тајмс“ изјавио да је „увек за слободно изражавање воље народа, а на Криму је већина желела да се уједини са Русијом“.

Он је додао да би и сам слично урадио да је био на месту председника Русије.

Након тога је саветник министра унутрашњих послова Украјине и посланик Врховне раде Антон Герашченко изјавио да ће се Украјина потрудити да затвори пут у Европу бившем председнику СССР-а Михаилу Горбачову, који је оправдао припајање Крима Русији.

Шеф ОЕБС-а у Донбасу - ОЕБС може увести полицијску мисију

Пушков: Савченкова је „темпирана бомба“ за Порошенка  - Председник Комитета Државне думе за међународне послове Алексеј Пушков сматра бившег украјинског војника Надежду Савченко „темпираном бомбом“ за председника Украјине Петра Порошенка.

„Политички, Савченкова сада већ више није проблем Русије већ Порошенков проблем. Он од сада треба да прати ту темпирану бомбу“, написао је Пушков на свом твитер налогу.

Политически Савченко теперь - уже не проблема России, а проблема Порошенко. Ему отныне надо следить за этой миной неконтролируемого действия

— Алексей Пушков (@Alexey_Pushkov) May 26, 2016

Туск: Санкције Русији остају на снази  - Председник Европског савета Доналд Туск изјавио је да ће економске санкције против Русије остати на снази до потпуног испуњења Минског споразума.

У среду је председник Русије Владимир Путин помиловао Надежду Савченко, Украјинку осуђену у Русији на 22 године затвора због убиства новинара у Донбасу. Истог дана у Кијеву су ослобођена двојица руских држављана, који су осуђени на 14 година затвора.

„Акције ЕУ против Русије остаће непромењене“, рекао је Туск на конференцији за медије у оквиру самита „велике седморке“, истакавши да засад не постоји значајан напредак у имплементацији Минског споразума.

Говорећи о територијалним споровима међу државама, Туск је додао да њихова одлука треба да се заснива на међународном праву и мирном дијалогу.

Дејство санкција ЕУ које су уведене против Москве истиче 31. јула. Питање о продужетку предузетих мера разматраће се на самиту 28-29. јуна. Притом, већ неколико европских држава спремно је за ублажавање ограничења.

Велика Британија изгубила 10 милијарди долара због антируских санкција  - Велика Британија је због увођења санкција Русији претрпела штету од око 10 милијарди долара током 2015. године, изјавио је секретар Амбасаде Русије у тој земљи Константин Шликов.

„Када је реч о укупној трговинској размени, током прошле године она је смањена за 50 одсто у поређењу са претходном, а оквирно та сума износи око 10 милијарди долара“, рекао је он.

Западне земље су против Русије увеле три пакета санкција, једне се тичу појединих грађана Русије за које ЕУ сматра да су одговорни за нарушавање територијалног суверенитета Украјине, затим економске санкције, као и санкције против Крима.

Као одговор, Русија је блокирала увоз прехрамбених производа из земаља које су јој увеле санкције.

Кери поздравио ослобађање Савченкове  - Ослобађање украјинског пилота Надежде Савченко је важан корак ка испуњењу Минског споразума, изјавио је шеф дипломатије САД Џон Кери.

„Поздрављам чињеницу да се Надежда Савченко вратила у Украјину, као и да је Кијев ослободио двојицу руских војника који су ухапшени због сумње да су учествовали у терористичким делима“, рекао је он.

Према његовим речима, то је добар сигнал ка потпуном испуњењу Минског споразума, које укључује стабилан прекид ватре на истоку Украјине, потпуни приступ ОЕБС-у регионима који су захваћени конфликтом, повлачење иностраних снага и оружја, као и стицање потпуне контроле Кијева над међународно признатим границама.

Шеф америчке дипломатије је такође позвао Русију да поштује обавезе из Минска и „ослободи сва лица која су незаконски притворена“.

Још једна италијанска регија разматра признавање Крима  - Чланови Савета северозападне италијанске регије Лигурије изнели су на разматрање пројекат резолуције којом би се од италијанских власти захтевало да призна Крим као саставни део Русије, као и укидање антируских санкција, изјавио је секретар за економски развој Лигурије и бивши италијански посланик Едоардо Рикси.

Иницијативу за ту резолуцију покренула је партија „Лига севера“, а потписе је депоновало 16 чланова од 31 члана локалног савета из свих владајућих партија лигуријске регије.

„Гласање би требало да буде одржано 7. јуна, а ми смо сигурни да ће тај документ бити усвојен“, рекао је он.

Према његовим речима, та резолуција би требало да буде јасан политички сигнал Европи да се врати отвореном дијалогу са Русијом.

„Русија за нас представља важног политичког и економског партнера, а Европа без Русије — није Европа. Сматрам да ЕУ под хитно мора да промени свој став по питању Русије, с обзиром да је та земља важан део нашег континента“, истакао је Рикси.

Он је такође рекао да због санкција велике губитке трпе италијанске компаније, а то да је Крим руски, како је рекао, то је одавно познато будући да је у питању историјски податак.

Претходно је резолуцију о признавању Крима саставним делом Русије усвојила италијанска регија Венето, а затим је та иницијатива покренута и у северној области Ломбардији.

Захарченко: ДНР у саставу Украјине само у случају конфедерације  - Шеф Доњецке Народне Републике Александар Захарченко изјавио је да ће се ДНР вратити у састав Украјине уколико актуелна власт буде смењена, буду спроведени избори и буде измењен Устав тако да се Украјина из унитарне државе претвори у конфедерацију.

„Да би се то догодило Украјина мора да се врати у стање државности. Неопходно је да се промени власт, да се осуди државни преврат 2014. године, као и да се спроведе денацификација. Након тога неопходно је одржати слободне изборе, признати наслеђе оне Украјине која је била сахрањена на Мајдану и променити Устав тако се Украјина претвори у конфедерацију“, рекао је он.

Према његовим речима, слободне земље бивше Украјине морају да заснују сопствене државе у којима ће се поштовати национално и културно наслеђе, као и историјске и економске специфичности, и тек након тога ће ДНР бити спремна да преговара са Кијевом о принципима заједничког живота.

Истовремено, Захарченко је Мински споразум окарактерисао као дипломатски пораз Кијева који прижељкује да га устаници прекрше како би могли све опет да понове испочетка.

Шеф ДНР-а није искључио и могућност спровођења референдума око припајања Донбаса Русији, као једног од решења за тренутну ситуацију, иако је рекао да се о тој теми тренутно не преговара.

„Референдум треба спровести оног тренутка када буде било могуће реализовати оно што буде изабрао народ“, рекао је он.

ЕУ до краја године укида санкције Русији?  - Европска унија би до краја године могла делимично да укине санкције Русији, сазнаје РИА Новости из неменованих извора из Брисела.

„Највероватније ће ЕУ продужити санкције Русији, али ће то уједно бити и последњи пут, јер би до краја године те економске мере требало да буду укинуте“, рекао је неименовани саговорник.

Он је такође прокоментарисао изјаву министра спољних послова Мађарске Петера Сијарта о томе да се Будимпешта противи продужетку санкција, рекавши да су несугласице о продужетку тих економских мера међу чланицама ЕУ постале очигледне.

Истовремено, он је прецизирао да су Пољска, Шведска, Велика Британија и земље Балтика и даље при чврстом ставу да санкције треба да остану на снази.

Међу онима које су против санкција, како је рекао, налазе се Мађарска, Кипар, Грчка, Италија и Словачка, док се за нормализацију односа са Русијом залаже Аустрија.

Порошенко: Након Савченкове вратићемо и Донбас и Крим  - Украјински председник Петро Порошенко је након повратка Надежде Савченко у Украјину изјавио да је то први корак ка успостављању украјинског суверенитета и обећао да ће на исти начин повратити и Крим и Донбас.

„Ово је дан када се у Украјину вратила нада. Заједно са Надеждом Савченко вратили су се и нада и вера у нашу победу. Као што смо вратили Надежду, вратићемо и Донбас и Крим и целокупни украјински суверенитет“, рекао је он.

Он је, такође, Савченковој уручио орден „Златна звезда“ и звање „Херој Украјине“ за храброст и пожртвовање приликом службе украјинском народу.

Надежда Савченко, осуђена на 22 године затвора, изручена је раније данас Украјини, а указ о помиловању украјинског пилота потписао је руски председник Владимир Путин. 

Паралелно са Савченковом, Русији су изручени Александар Алскандров и Јевгениј Јерофејев, осуђени на 14 година затвора због наводних терористичких активности у Украјини, иако је Министарство одбране Русије још раније саопштило да они у то време нису били активни војници Оружаних снага Руске Федерације.

Путин захвалио рођацима погинулих руских новинара  - Председник Русије Владимир Путин захвалио је рођацима новинара погинулих у Донбасу на молби да се помилује украјински војник Надежда Савченко осуђена у Русији за њихово убиство.

Председник Русије је изразио наду да ће такве одлуке, вођене хуманизмом, допринети смањењу сукоба на југоистоку Украјине.

„Знам да сте се пре више од два месеца, тачније 23. марта, срели са Виктором Медведчуком (лидером јавног покрета Украјински избор), а затим ми се након тог састанка обратили са молбом за помиловање Савченкове, коју је осудио руски суд.



Нећу се враћати на трагедију због које сте изгубили своје вољене. Желим само да вам се захвалим за такав став и изразим наду да ће такве одлуке, које су пре свега вођене хуманошћу, довести до смањења сукоба у зони конфликта и помоћи да се избегну слични страшни и непотребни губици“, рекао је Путин на састанку са рођацима погинулих новинара, сестром Антона Волошина и супругом Игора Корнељука.

„Много вам хвала“, додао је председник.

Суд је утврдио да је 17. јуна 2014. Савченкова променила смер артиљеријске ватре на групу луганских оружаних снага и руских новинара, када су убијени новинари Игор Корнељук и Антон Волошин.
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима