Ствараоци Србије – Димитрије Матић
Био је човек са темељним филозофским, правним и општим европским образовањем. Умео је да разуме епохе и задатке које су обављали интелектуалци у земљи која тек крчи пут свог ослобођења и уређивања модерне државе и друштвених институција.
Рођен је у Руми 1821. године, где је завршио основну школу. Гимназију је почео у Сремским Карловцима а наставио у Крагујевцу. Школовање је наставио на Лицеју у Крагујевцу, где је дипломирао 1841. године. Запослио се 1841. као чиновник у Београду. Заслугом проте Матеје добио је стипендију и отишао на студије филозофије у Берлин и права у Хајделберг у Немачкој. Промовисан је за доктора филозофије 1847. у Лајпцигу. Од 1848. до 1851. године је радио као професор грађанског и државног права на Лицеју у Београду. Секретар Апелационог суда постао је 1851. године, затим начелник спољног одељења Кнежеве канцеларије од 1855. године, и члан Касационог суда од 1858. године.
Познат је као стваралац, предан свом позиву, раду на просвети и реформи школства. За те потребе сам је приредио књиге о филозофији и васпитању. Био је истакнути правник, аутор Начела умног државног права, Јавног права Кнежевине Србије и других списа, законописац, борац за реформу језика и правописа, писац и преводилац, истакнути државник, министар просвете и председник Друштва српске словесности, министар иностраних дела, председник Скупштине која је на Берлинском конгресу прогласила признату самосталност Србије, и неуморни посленик на многим пољима друштвеног живота, пуне четири деценије, у времену стварања модерне Србије.
Између осталог, бавио се и превођењем; тако су 1844. објављена два његова превода "Марко Аврелије, цар римски" Игнаца Аурел Феслера и "Похвала Марку Аврелију" Томе Кемпијског. Ови преводи су имали друга издања редом 1863. и 1882. године. Превео је "Машатову малу француску граматику" 1854. године. Осим тога у облику прерађеног превода штампао је "Науку о васпитању" Густава Адолфа Рикеа у три дела 1866–1868. и "Историју филозофије" по Алберту Швеглеру у два дела 1865. године. Написао је: "Објашњење Грађанског законика" у три књиге 1850–1851, "Јавно право Књажества Србије" 1851. године, "Начела умног државног права" 1851. године, за коју постоји ново издање из 1995. године. Дневник из периода студирања у Немачкој објављен је под насловом "Ђачки дневник 1845–1848" и штампан 1974. године.
Димитрије Матић је преминуо у Београду 17. октобра 1884. године.
Све његове публикације налазе се у фонду Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" у Београду и доступне су корисницима.
Овај заборављени знаменити србски интелектуалац 19. века поново улази у свет јавности захваљујући открићу његове докторске дисертације под називом Dissertatio de via qua Fichtii, Schellingii, Hegeliique philosophia e speculativa investigaone Kantiana exculta sit (одбрањене 1847. године у Лајпцигу) у архиви Лајпцишког универзитета, до ког је дошао наш познати филозоф др Слободан Жуњић. Дисертација се у штампаној форми налази и у фонду Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић".
Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" у Београду дигитализовала је и један број дисертација које су србски научници бранили на страним универзитетима крајем 19. и почетком 20. века у оквиру пројекта "Дигитализација докторских дисертација до 1941. године".
Оја Крилуновић,
РТС
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
У правцу Слобожанска борбе се воде у урбаним областима Волчанска, где, суочени са огромним бројем дронова, обе стране користе мале групе. Сукоби се настављају и северно од Липца.
Једногласност је потребна да би се новац претворио у оружје, изјавио је високи представник спољне политике блока
Подржавање и јеврејске државе и поштовање међународног права постаје све теже, изјавио је шеф дипломатије блока
Остале новости из рубрике »