Украјина и Новорусија из минута у минут - 30.07.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 29.07. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

ВИДЕО ВЕСТИ

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 30.07.



Стање на фронту - .

Преглед политичко-економских и других вести за 30.07.



EУ наметнула Украјини колонијални статус - Неке земље и даље спроводе империјалну, колонијалну политику, рекао је за лист „Известија“ председник Државне думе Русије Сергеј Наришкин.

„Жеља за вођењем империјалне, у суштини колонијалне политике, осталa је до данас, а негде им одлично стоји. То је тесно везано за дугу некажњивост, како за извршавање злочина против мира и човечанства, тако и за попустљивошћу према неофашистичким и сличним идеологијама које миришу на расизам. Са прећутним одобрењем идеја супериорности једног народа над другим отпочињали су многи ратови. У том смислу, крајње су опасне и савремене идеологије „искључивости‘“, навео је шеф Државне думе.

Он предлаже поглед на то како се данас ограничава суверенитет држава-чланица НАТО-а и ЕУ.

„Зар није тзв. уједињена Европа предложила Украјини колонијални статус — имати обавезе, али не и права“, наглашава Наришкин.

„Пратећи међународну политику, наравно, води се и унутрашња политика. У тој истој Украјини и у балтичким земљама видимо мноштво ограничавања по националној, језичкој, религиозној основи. Водеће западне земље више воле да не виде то, али се чувају да не примете пораст неонацистичких расположења и слављење пратилаца Хитлера“, рекао је он.

Коментаришући односе Русије и Европе, Сергеј Наришкин је изразио увереност да тамо има савезника Русије.

„Чак и у тим земљама, где су Владе расположене отворено русофобски и активно воде такву пропаганду. Знам да је тамо реално расположење у друштву другачије. Ако би свим земљама ЕУ дали могућност да самостално доносе одлуку о тзв. санкцијама, што и треба да буде тачка гледишта међународног права, видели бисмо другачију слику него што је сада“, навео је председник парламента. 

„САД у оваквој ситуацији не побеђују на рачун мистичне изолације Русије, већ реалног слабљења земаља ЕУ, њиховог економског потенцијала и међународног ауторитета“, сматра он.

САД и ЕУ проучавају шеме заобилажења антируских санкција - Према подацима извора, западне земље које су увеле санкције против Русије прикупљају податке о могућим шемама заобилажења ограничавања, пре свега у сфери машинства, пише „Комерсант“.

Без обзира на то што дипломатски извори не потврђују директну могућност увођења нових санкција против Русије, у овом тренутку се траже рупе које могу искористити компаније из Русије за заобилажење секторских санкција. 

Према речима извора у структурама ЕУ, ради обезбеђивања строгог поштовања санкционих мера према Русији могу бити искоришћена „сва средства“. Западне земље, према његовим речима, добро су изучиле опције заобилажења забрана на примеру Ирана.

Главна пажња обраћа се на продају опреме за двоструку намену и размену технологија, као и испоруке технике, намењене за експлоатацију минералних ресурса. Озбиљан проблем, по мишљењу експерата, може бити заинтересованост западних добављача за продају опреме у Русију.

Црна Гора продужила санкције Русији - Црна Гора, Албанија, Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Украјина продужиле су санкције Русији, наводи се у саопштењу шефа европске дипломатије Федерика Могерини.

Према саопштењу Федерике Могерини, Црна Гора, Албанија, Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Украјина ће ускладити своје националне политике са одлуком Савета Европе о санкцијама.    

Ове земље, као и Грузија, продужиле су и економске санкције ЕУ против Крима и Севастопоља. Ограничавајуће мере које је донео Савет ЕУ 19. јуна важиће до 23. јуна 2016. године. Санкције укључују забрану увоза производа са Крима и Севастопоља.

„ЕУ је ово узела у обзир и поздравља је“, наводи се у саопштењу.

Путин објаснио Рутеу зашто је Русија против међународног трибунала за малезијски Боинг - Председник Русије Владимир Путин у телефонском разговору с премијером Холандије Марком Рутеом поново је указао на несврсисходност оснивања међународног трибунала за несрећу малезијског авиона у Украјини.

„Председник Русије је потврдио да није променио став о несврсисходности оснивања таквог судског органа. Такође је акцентовао да постоје многа питања везана за истрагу укључујући она везана за прикупљену базу доказа, као и за недозвољавање Русији да суштински учествује у њеном спровођењу цитира агенција ТАСС саопштење прес службе Кремља.

Наглашена је спремност руске стране за тесну сарадњу у циљу утврђивања узрока и околности те трагедије“.

Такође, Путин је нагласио потребу потпуног спровођења резолуције Савета безбедности Уједињених нација усвојене 21. јула 2014. године, која је усмерена на спровођење свестране, темељне и независне истраге несреће.

Размењена су мишљења о послу који су обавили стручњаци у контексту припреме нове резолуције СБ УН на ту наводи се у саопштењу.

Путин је истакао да је руски нацрт таквог документа био усмерен на допринос решавању задатака означених у резолуцији 2166. Изражено је жаљење због тога што тај компромисни предлог нису подржале земље које се залажу за оснивање Међународног трибунала за несрећу авиона Malaysia Airlines“.

Такође, Путин и Руте су разменили мишљења о стању и перспективи развоја руско-холандских односа. Телефонски разговор је обављен на иницијативу холандске стране.

Русија: Европа полако отвара очи - Члан групе посланика Државне думе за везе са парламентом Италије Ирина Јарова изјавила је да намера италијанских народних посланика да, након својих француских колега, посете Крим представља манифестацију народне дипломатије.

„Просветљење Европе — управо то је резултат одлука парламентараца различитих земаља да посете Крим. Парламент обавља најважнију мисију народне демократије која у контексту званичне међународне дипломатије има важан информативни, политички и хуманитарни значај“, рекла је Јарова.

Могућу посету представника парламената других земаља ЕУ прокоментарисао је и шеф комитета за међународне послове Алексеј Пушков.

„Путовање француских посланика на Крим није успело да прође у тишуни: о њему су писали многи француски медији. Она може представљати окидач за друга путовања“, написао је посланик на Твитеру.

Лист „Комерсант“ је објавио раније да ће италијанска делегација на челу са чланом комитета за иностране послове парламента Италије Алесандро Батиста у октобру посетити Крим.

У Кијеву убијена православна монахиња Алевтина на дан мученице Алевтине - После свештеника Романа Николајева, у Кијеву је убијена и монахиња Флоровског манастира који припада Украјинској православној цркви која је део РПЦ.

Убијена монахиња носила је црквено име Алевтина, а пронађена је у стану у којем је живела са везаним рукама.

Убијена је на дан мученице Алевтине.

Поглавар Руске православне цркве, патријарх Кирил, изразио је саучешће породицама убијених и митрополиту Кијевском Онуфрију.

„Нарочиту забринутост изазива то што су се убиства свештеника Николајева и монахиње Алевтине догодила у време када не престају отимања храмова Украјинске православне цркве а у украјинској јавности се чују лажне оптужбе и претње упућене свештеницима, монасима и верницима наше цркве” – написао је Кирил.

Он је посебно нагласио да се моли за убијене и изразио наду да ће „Господ у данашњим искушењима ојачати Украјинску православну цркву и сачувати је од сваког зла”.

У Русији почиње уништавање робе из САД и ЕУ која је под контрасанкцијама - Руски председник Владимир Путин потписао је указ о уништавању пољопривредних производа и индустријске робе која буде увезена у РФ упркос контрасанкцијама које је Москва увела САД, Канади и земљама Европске уније.

Указ ступа на снагу 6. августа а предвиђа да сва роба која је на удару руских контрасанкција мора бити физички уништена.

Уништењу неће подлегати забрањена роба коју из тих земаља буду увозили појединци ради личног коришћења.

Последњих дана било је предлога да се забрањена роба увезена из земаља које су под контрасанкцијама дели избеглицама из Украјине. Како се наводи могуће је да ће се донети и оваква одлука.

Порошенко хоће своју цркву - Петар Порошенко сматра да у Украјини треба да буде створена сопствена «помесна православна црква» и у томе рачуна на помоћ васељенског патријарха.

«Данас се захваљујемо за духовно руководство Константинопољској цркви-мајци, за њену помоћ коју је пружила по својим могућностима за то да се у нашој земљи установи Украјинска помесна православна црква, уздамо се у молитве и надамо се помоћи Васељенског патријарха,» - изјавио је Порошенко на проширеном састанку руководства државе с члановима Свеукрајинског савета цркава. Ово преносе РИА Новости.

«У скоро свим независним православним државама постоји независна аутокефална црква... Зашто је Украјина другачија, зашто треба да будемо изузетак из овог правила? Али ја вас као председник и шеф државе уверавам у то да држава неће прибегавати никаквим насилним корацима и притиску, треба да сачувамо међуконфесионални мир као зеницу ока,» - додао је он.

У јуну ове године митрополит Кијевски и целе Украјине затражио је од патријарха Константинопољске Православне Цркве Вартоломеја објашњење због чега његови јерарси без знања УПЦ МП обављају делатност у Украјини, «на канонској територији Украјинске Православне Цркве без усаглашавања са свештеноначалијем УПЦ».

Русија ставила вето на оснивање трибунала за суђење кривцима за обарање малезијског Боинга - Русија је у Савету безбедности УН како је и најавила блокирала прихватање резолуције о формирању међународног трибунала који би судио кривцима за обарање малезијског путничког Боинга 777 на истоку Украјине и јулу прошле године

„За” су гласали представници 11 земаља чланица СБ УН. Кина, Венецуела и Ангола су се уздржале од гласања, а Русија је ставила вето.

Нацрт резолуције је формално предложила Малезија, а подржале су је Аустралија, Холандија, Белгија и Украјина. Иза свега су  диригујући из сенке били Американци којима су асистирали Британци.

Зато није изненађујуће што се у тексту несуђене резолуције оцењивало да обарање малезијског авиона представља „претњу међународном миру и безбедности”. А оснивање трибунала се позивало на главу VII Повеље УН.

Вето је уложио стални представник Москве у СБ УН Виталиј Чуркин.

Нагласио је да за доношење предложене резолуције не постоје ни правне ни „преседанске претпоставке”.

Подсетио је да је украјинска армија 2001 године оборила руски путнички авион и да тада није било ни речи о формирању сличног трибунала.

„Русија је нагласио је Чуркин спремна да и даље помаже вођењу потпуне независне и објективне истраге о узроцима и околностима пада малезијског авиона ради откривања  и кажњавања одговорних”.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров нагласивши да трагедија малезијског авиона није (била) претња међународном миру и безбедности оценио је да би задатак тог трибунала био да учини кривим онога кога Вашингтон прогласи кривим.

Текст заустављене „резолуције” био је написан на две странице. Уз њега је био приложен и разрађен нацрт статута трибунала.

Видео вести за 30.07.



Борбе у Маринки - Народна војска

На положајима одбране Доњецка

Специјална репортажа са новог терминала аеродрома у Доњецку

Маневри Народне војске

Данашњи изглед аеродрома у Доњецку

Кијевске снаге користе гранате из Другог светског рата

Код аеродрома у Доњецку и уништени православни храм

Са патролом Народне војске

Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима