Линија разграничења

Запад је поставио себи стратешки циљ: ослабити Русију по сваку цену,  поред осталог  и на идеолошком плану

Разумљиво је  због чега је реакција на свечаности  у Москви у толикој мери полтизован.

За Запад је празник Победе подсећање на улогу СССР-а у рату којим Русија легитимише своје претензије на статус светске велесиле.

Актуелне   свечаности у Москви посвећене 70.  годишњици Победе су по много чему особите.  Никад  се пре није дешавало да се прослава 9.  маја  одржава на тако негативном међунродном фону.

Споља то изгледа  као критичка тачка процеса преоцењивања  исхода Другог светског рата који се активно одвија и у Европи и у САД.

Празник Победе у великој мери политизован

Разумљиво је због чега је реакција на свечаности у Москви у толикој мери  политизована.

За Запад је празник Победе  подсећање на улогу СССР-а у рату којим  Русија легитимише своје претензије на статус светске велесиле.

У суштини,   ранији договори  које су 1945.  г.  потписали  лидери антихитлеровске коалиције,  савезници СССР-а,  у Другом светском рату - САД и Велика Британија,  као и  поражене стране - Немачка,  Италија,  Јапан,    сада су изгубили на значају.  

Са тачке гледишта  Запада,  проблем се састоји у томе,  што се   ревизија резултата Другог светског рата не може извести  класичним методом – помоћу новог рата,  пошто   је  то немогуће ни разматрати због фактора уздражавања од употребе нулклеарног оружја.

Преоцењивање окренуто хибридном рату

Стога  је процес преоцењивања окренут пре свега хибридном рату. Зато се користе  пропаганда, економске санкције, изазивање близу   граница Русије локалних  конфликата.

Нови договори по којима је  Запад Русији  наменио  минималну улогу

И садашњи јубилеј Запад користи  да обзнани:

За 70 година свет се  неповратно променио, раније постигнути договри и заслуге    немају више никакву важност,    а то значи  да треба све  односе  успоставњене некад на основу тих договора,  доприноса и  заслуга,  свести на нулу и устројити их по новим правилима по којима је Русији одређена минимална улога.

По каквим сценаријима се  може водити  необјаљени рат против  Русије  и шта ће јој бити потребно да би извојевала још једну Победу,  о томе за руски портал „Слободна штамапа“ (Свободная пресса)  говори  Михаил Александров, доктор политичких наука,  водећи ескперт Центра  за војно-политичко истраживање  МГИМО:

„Треба одмах истаћи да Запад у  борби с Русијом  примењује широку  лепезу  инструмената: информативни рат,  проширење НАТО на Исток,  подривање унутрашње стабилности, подривање  у суседним земаља,  чланицама Савеза независних држава  (СНД), економски притисак.  Сада је томе додато  и преоцењивање  исхода Другог свтеског рата и та тема је доспела у први план.

Необорива чињеница остаје: СССР је одиграо главну уогу у ослобађању света од фашизма

Ипак,  остаје необорива чињеница да је  СССР одиграо гавну улогу у ослбађању света од фашизма.  Та улога је раније, у совјетско време,   била општеприхваћена од свих.

Међутим,  сада је Запад поставио себи стратешки задатак да по сваку цену  ослаби Русију, поред осталог и  на идеолошком плану. 

Стога се прибегло својеврсној подвали и диверзији: у Европи и у  Русији суседним земљама Азије настоји се да се наметне мишљење како  наводно Совјетски Савез  носи  равноправно одгворност са Хителровом Немачком за избијање  рата и на основу те идеје  развија се и подстиче  антируско расположење. 

У суштини,  70.  годишњица Победе је посатла она тачка  бифуркације,  моменат размимолажења  снага и њихово прерастање у процес    супростављања Запада и Русије.

Прва линија размимоилажења:  Запад против целог осталог човечанства

Једна од линија којом се одвија то размимолилажење би могла бити:  Запад против целог осталог човечанства.

Запад при тме подржава низ марионетских држава,  плус неколико држава које нису посебно наклоњене Русији,  у које спада и Турска.  Ту је  и низ земаља које нису биле увучене у Други свестки рат,  Иран на пример.

Тако су  се с „друге стране барикада“  нашле   такве државе као што су  Кина и Индија. И коначно већина земаља  Заједнице независних држава.

Друга линија разграничења: САД и присталице монополраног светског  система

На другој линији разграничења стоје САД,  њихови партнери и сателити који заступају монополарни  систем   супростављајући се оним земљама које  подржавају идеју вишеполарности.

За   то  раздвајање кривицу сноси упрво Запад : он је сам  органзовао антируске санкције,  отказао учешће у свечаностима  поводом 70.  годишњице Дана Победе у Москви. 

Русију у овом трентку подржава половина  човечанства

Међутим,  ако узмемо у обзир  лидере  земаља који су  се појавили на Црвенм тргу на дан Победе,  терторије и број становника у њиховим државама,  онда можемо закључити да Русију у овом тренутку подржава  половина  света.

Запад нема шансе да победи

Михаил Александров сматра да  Запад нема шансе да победи. 

„Подсетимо да се сада на иницијативу Кине  оснива  Азијска банка за инфраструктурне инвестиције у којој Русија има статус земље оснивача. Та банка ће постепено  освајати простор  Југо-Источне и Јужне Азије,  док ће  се утицај Запада на те регионе  смањивати.  С друге стране,   ствара се Евроазијски економски савез-премда, истина, врло споро. Тај пројекат треба да консолидује постсовјетски простор  и да створи од Запада независни економски центар моћи. Узгред буди речено,  аналогни процес се одвија и у Латинској Америци.

Као резултат тих процеса треба очекивати да знатан део света изађе  из структура економске кнтроле Запада.  Управо у економском,  а не у војном погледу сада се рефлектује моћ и утицај Запада  на те регионе.

С војне тачке гледишта,  сада Запад  једва да располаже  снагом и да контролише евро-атлантски  простор.
 

По мери таковг стешњавања  и опдања утицаја,  улога Запада  ће се незуазстављиво  смањивати,  а унутар  њега већ се назиру појаве кризе. Оне ће бити повезане са смањеним приходима  које је Запд добијао од ранијег монополског  положаја  у светском финансијско-еономском систему.

Као рзулатт таквог стања, Запад  је приморан да троши све више ресурса на регулсиање  својих унутрашњих пробелма.

Западу  предстоји неизбежан договор са Кином,  Русијом,  Индијом,  Бразилом

У крајњем случају, Запад ће бити приморан да се договри о сферама утицаја  са  водећим играчима-Кином,  Русијом,   Индијом,  Бразилом.

У том случају он има шансе да остане један од светских центара моћи.

Уколико, пак,  настави да се понаша као досад,  очекује га неминовни крах,  сматра  др Михаил Александров, водећи есперт  Центра  војно-политичког истраживања МГИМО у Москви.

У инервјују порталу „Слободна шзтампа „ он даље каже:

„У почетку ће моћни талас кризе  стићи до Европске уније (ЕУ) и довешће до њеног распада. А затим ће крупни проблеми  задесити и САД које после краха ЕУ неће  имати улогу у свету као што је сад имају.

Савез с Кином,  деловање у постсојетском  простору,  а посебно у Украјини

Како да се Русија припреми за долазак тог времена?

Алексндров  сматра да  је пре свега  неопходно да се створи политички блок с Кином. Кинези схватају да Запад треба  зауставити,  јер пошто задави Русију,   на ред долази  и Кина.  Зато Москви  треба  помоћи како би се Пекинг заштитио.

С друге стране,  сматра др Михаил Александров,  Русија мора активније деловати на постсовејтском простору,  особито   у Украјини. Садашњи бојажљови наступ  Москве само  отеже агонију Запада и продубљује наше сопствене проблеме. 

„Да је  руководство  наше земље деловало одлучније,  Украјина би већ била  под нашом контролом, као,  уосталом и Грузија.  А то би омогућило успешан развој Евроазијског савеза: наши партнери би видели да се ми не шалимо,  да смо спреми да применимо силу како не бисмо дозволили Западу да господари на постсовјетском простору“, закључује   др Михаил Александров.

Други један експерт,  Иван Конобалов,  директор Центра за страешку коњуктру у Москви,  каже  да  исход Другог сбетског рата по своме желе да интерпретирају Пољска и  балтичке реублике. 

„С друге стране, Франсоа Оланд,  председник Француске,  је на свечаностима посвећеним  искрцавању савезника у Нормандији  изјавио да су „народи Совјетског Савеза   дали одлучујући допринос општој победи...“ истакавши   „храброст Црвене Армје која је  се супроставили најзеди 150 немачкх дивизија“

И Немачка жели да преиспитује исход Друг сетског рата

По мишљењу овог ескперта, међу онима који желе да преиспитују  Други свтески рат    налази се и  Немачка,  јер изгледа да су Немци уморили  од улоге губитника    и поражене стране. Тим пре што се сада ЕУ одржава на немачком новцу.

„Међутим,  може се на ту сиуацију гледати и из другог угла“,  тврди  Коновалов и објашњава: 

„Ако смо већ код тога,  у Другом светском рату   су се борили само Немци и Руси.  Да, ми смо дотукли Немачку,  али Немци су били озбиљни противници.

Зар није чудно у  тој ситуацији да се плодовима Победе користе  Бриатнци,  Французи,  Американци?

Уколико  Немци желе да се избаве од комплекса мање вредности,  ако Немачка хоће да промени свој статус,  онда нека се договори управо с нама. 

Мислим да би  сваки Рус том приликом рекао: „Да,  ми смо вас  поразили,  зато као победници ми ћемо вам и опростити. “

А што се тиче перспективе  преоцењивања  исхода Другог светског рата,   верујем  да оно  неће бити критично за Русију,  јер  једноствно  ми то нећемо дозволити...“,  убеђен је   Иван Коновалов,  директор Центра  за стратешку коњуктуру у Москви  у разговору за портал „Слободна штампа.“ 


Бранко Ракочевић