155. година од рођења руског генија

Зашто је генијални руски писац све своје драме упорно  називао комедијама?

Пре 155 годиан,  29.  јануара 1860. г.  рођен је  велики  руски  драмски писац и приповедач  Антон Павлович Чехов (1860-1904)

Све што је Чехова напсиао стало је у тридесетак томова, а о њему  су у свету напсиане  праве библиотеке-биографије,  истарживања,  критике,  па је тако  тешко не сложити се са оним  савременим руским писцем да је данас писати о Чехову-права дрсксот.

Ипак се усуђујемо и на то и поводпм јубилеја њему дајемо СПОМЕН ОВУ

. Како је краткоћа одиста постала сестра Чеховљевог књижевног талента,  па зато никад није написао роман

. Човек будућности
. Сви смо ми пре свега људи! Разумете ли? Људи,  људи!

. Чехов је као лекар био одличан дијагностичар. Исто ко што је био проницљив,  оштроуман и дубок дијагностичар руског  човека

. Увео у руску свест сву громаду Русије

.  Је ли Чехов жалио људе или се само смејао њиховим сузама и преживљавањима?

. Спустио трагедију до нивоа обичних смртника

. Не трпајте се међу јунаке сопствених творевина

. Више силе избавие генија од претећох ратова,  револуција,  репресалија

. Без Чехова је немогуће представити ни минуло столеће,  ни данашње  време,  а вероватно ни будуће

После Шекспира најизвођенији аутор на свету

После Виљема Шекспира Чехов је најрепертоарнији писац на свету,  чак и у Великој Британији.

На неки начин у том смислу је био у праву Лав Толстој,  који је,  као што је познато,  гајио анимозитет према Шекспировим драмама,  негирајући му било какву књижевну вредност и  сматрајући његов утицај  штетним, кад је рекао да су драме Чехова још горе од Шексирпвих: “Три сестре  стално разговарају с официрима и вичу ’У Москву,  у Москву,  у Москву!’“.

„Кремен-човек“

Још за пишчева живота,  о његовом   стваралаштву и личности,  мишљења су се дијаметрално разликовала.  Једни  су га уздизали и проглашавали за генија, док су га други омловажавали,  чак и вређали па су га тако у једном часопису назвали „беспринципијелним“. 

Тада је Чехов први и једини пут у животу одговорио  неком свом критичару,  овог пута уреднику часописа: „Непринципијелни писац,  или,  што је једно те исто,  подлац,  никад нисам био“.

У праву је био А.  С.  Суворин назвавши свог пријатеља,  Чехова,  „кремен-човек“.

У чему је кључ за разумевање Чеховљевог  магнетизма?

Лав Додин каже: „Ако  паметно читамо Чехова,  можемо  много тога разумети шта се дешава у данашње време“.

Николај Лејкин,  уредник часописа  „Иверје“ (Осколки) у којему је Чехов почиљао своју књижевну каријеру  тражио је од њега да се уклопи у причу од 100 речи,  али тако да  буде  видљив карактер  јунака,  а сиже,  ситуација,  да буду што смешнији.

Тако је краткоћа заиста постала сестра Чеховљевог  књижевног талента. Зато он никад није ни написао роман...

Чехов лекар - одличан дијагностичар

Доктори смтрају да је Чехов као лекар био одличан дијагносточар.  Исто као што је био проницљив,  оштроуман  и дубок дијагностичар  руског човека.

Увео у руску свест сву громаду Русије

„Чехов је  увео у нашу свест сву громаду  Русије,   све њене класе,  сталеже,  узрасте“, писао је Василиј Гросман у роману „Живот и судбина“.  Гросман је такође  указао  да нико пре Чрхова у Русији,  чак ни Толстој, није изустио ове речи:  сви смо ми  пре свега људи,  разумете ли,  људи,  људи! А тек после тога су архирејеи, радници,  Руси,  Татари...

Је ли он жалио  људе или се смејао њиховим сузама,  преживљавањима?

О томе се такође споре,  деценијама-зашто је  своје драме он упорно називао комедијама?

Стално се жалио на Станилславског: „Упропастио ми је драму  Алексејев“ („Вишњик“,  последња представа у Художественом театру коју је Чехов видео ).

„Упропастио“ -то јесте утопио је у сузама,  у трагизму, а сентименталности,  „тр-р-рагзам“,  „продужени израз речи“ он је подједнако мрзео као и патос.

Ни у животу није налазио „ни анђеле ни злотворе“.

Ни код једног  писца на свету нису  тако виртуозно помешни сузе и смех, лирика и иронија.

Човек будућности

Олга Книпер,  глумица и пишчева суроуга  је називала Чехова „човеком будућности“.

Горки је писао да се он родио „мало преурањено „.

Чехов је живео у једној епохи заједно са   Левитаном и Чајковским, Станиславским,  Вернадским,  Столипином и царем Николајем  II.  Oн је  доживео техничке  иновације-водовод,  телефон,   аутомобил,  рентген,  кинематогарф.  За његово време појавио се Лењин и партија бољшевика.

Чехов је слободно могао доживети до 80.   и постати сведок Другог светског рата.

Како би он прихватио,  преживео,  (он и његови јунаци) револуцију, није доживео ни до 1905.?

Више силе избавиле генија од претећих ратова

Тачно су  више силе избавиле генија  од претећих ратова, репресија,  ГУЛАГ-а,  Освејенћима, масовног уништавања људи,  храмова, уметмичких дела.

„Човек будућности“ није доживео  ни  до оне  будућности о којој маштају  његови јунаци, о оном „кроз 100 -200 година“.

„Много од онога   што је написано биће заборављено  кроз пет  до десет година“, би је  убеђен.

Чехов није  беседио с говорница и катедри. Није се окружавао „дежурним „ летописцима. Није моарлизопвао,  није подучавао.   

У друштвеној,  политичкој борби  јавно никад није учествовао – извршавао  је само обичне грађнске дужности. Скоро да  се и није  бавио  публицстиком. Чак ни књижевни архив није оставио.  Оно Пастренаково „није лепо бити  знаменит“ као да је о самом Чехову написано.

Није припадао „Књижевности Великих Идеја“

Његово стваралаштво  није могло да се уброји,  према изразу В. Набокова  у „Књижевност Великих Идеја“  која се „поставља у виду огромних гипсаних коцки  које се са свим предострожностима преное из века у век“.

Просто је без Антона  Павловича  Чехова  немогуће представити ни историју минулог столећа, ни данашње време,  а највероватније ни будуће.

Чехов је спустио траедију до нивоа обичнх смртника

Савремени режисер  са светском славом Важди Муавид,  сматра да је „Чехов спустио трагедију до нивоа  обичних смртника.  Његови јнаци –то нису краљеви и краљице.  То су –људи.“

Писац Јуриј Трифонов је приметио врло тачно: „Све ујка Вање на свету  одгворили су трептајем и сузама,  кад  је он написао о једном од њих“. 

Не трпајте се  међу  јунаке  сопствеих творевина
 
Још кад је  тек почињао  да пише, Чехов  је саветовао:
„Не трпајте се међу јунаке сосптвених творевина!“

Непребројна људска галерија ликова

Стваралаштво  Чехова је непребројна  човечја галерија ликова:  њихових портрета, карактера,   лица, судбина.

Његови ликови нас прате кроз цео наш  живот од детињства до смрти.

РАВНОДУШНОСТ ЈЕ ПАРАЛИЗА ДУШЕ

Десет мисли А. П. Чехова које се најчешће цитирају

1. Рус воли да се сећа,  али не воли  да живи.

2. Вотка је бела,  али црвени нос и оцрњује углед.

3. Где је уметност,  где је таленат,  ту нема ни старости,  ни усамљености,  ни  болести,  а и  од саме смрти је тек пола.

4. На овом свету од женског пола долази много зла и сваке пакости.
Не страдамо од њих само ми грешници,  него и свети мужеви. 

5. Доктори су исто као адвокти једино  с том разликом што адвокати само узимају,  а лекари  и узимају и убијају.

6. Природа је дала руском човеку необичне  способности:  да верује,  истражује,   размишља,  али све то односе  у  прах и пепео лењост и машарске лакомислености. 

7.  Ништа није лакше него мирити руске људе.

8. Кажу да су филозофи и истински  мудраци  равнодушни.  То није истина.
Равнодшност је парализа душе.  Превремена смрт.

9. Једна болест  увек смањује и олакшава другу.  Нагазите на реп мачки коју боли зуб,  и одмах ће јој бити лакше.

10. Прошао живот-исто као да ниси ни живео.

 

Бранко Ракочевић