Не отимајте нам Русију

Европска унија поручила је Србији да јој не отима Русију, да наши сељаци не користе прилику и преотимају руско тржиште пољопривредних производа. Додуше у поруци се нигде не спомиње и обавеза да смо дужни да им чувамо муштерије док они не укину санкције Русима, што је свакако за похвалу.

Унија тражи разумевање за политику санкција и од земаља које нису њене чланице. Србији се обраћа као кандидату али и Турској коју је, иначе, ставила у кандидатски карантин више од три деценије. Осим Срба и Турака, ЕУ очекује да ни Бразил, Аргентина, Уругвај, Швајцарска, не искористе прилику и уместо европских компанија пласирају своје производе на широко руско тржиште. Швајцарцима и Латиноамериканцима не прете, али зато су ту земље кандидати.

Из Брисела навода да ће „следећи пут кад ЕУ буде требало да искаже солидарност са земљама кандидатима, имати на уму и какву солидарност су оне показале према ЕУ, кад је њој било потребно”. А Европи су санкције баш биле потребне, не због тривијалне трговине већ због моралних начела. Веле да су затечени и љути на све кандидате за чланство јер је „уздржавање од преузимања тржишта европским извозницима у Русију такође ствар солидарности и заједничких вредности”. Које су то вредности? Слободан проток људи, робе и идеја? Солидарност са народом у Украјини до ког не може да стигне ни хуманитарна помоћ?

Домаћи еврофанатици годинама убеђују српске традиционалисте да ЕУ није самопослуга из које се узима само оно што вам се свиђа, да чланством у ЕУ стичете права али и обавезе и коначно да ми у ту Европу не идемо због пара и фондова него због – европских вредности. Ако су санкције те заједничке вредности онда смо и ми и они на кривом колосеку.

Министарка Јадранка Јоксимовић задужена за евроинтеграције јуче нам је објаснила да процес придруживања није питање моралних обавеза него јасно дефинисаних процедура. Е још само да нам преприча те процедуре о санкцијама, својим речима. Не позива ЕУ само на заједничке вредности него и „да би се обезбедило јединство међународне заједнице и одржало међународно право”. Које међународно право? Оно по коме су и увели санкције?

Санкције су гадна работа, то ми у Србији одлично знамо. Погађају народ и имају цену а њу увек неко мора да плати, с друге стране неко други ће да попуни московске рафове.

Званична Москва оцењује да ова нота показује да Брисел не жели да напусти примамљиво руско тржиште на које би и Србија могла да ускочи али само кад би имала организовану производњу и извоз, а њих нема већ годинама.

Највећи добитници, ако смем да прогнозирам, биће Турци. То је земља чија је пољопривреда у експанзији, која удвостручује засаде воћа и поврћа и вапи за новим тржиштима. А санкције ЕУ Русији дошле су им као поручене.

Никола Тркља,