Против токова

Европа се буди у својој оцени украјинских догађаја? Хтели бисмо да верујемо. Зачудили су становници Рима који су учествовали у манифестацији против изокретања информација о ситуацији у Украјини у европским медијима. Догађај није обичан и делимично је чак сензационалан. Стотине људи захтевало је истину: ко су ти људи са мајдана који су свргли законитог председника и сеју смрт на истоку земље? Шта их покреће, ко иза њих стоји?

Познати новинар и друштвени посленик Ђулијето Кјеза каже: ”У Италији нико не зна истину о ономе што се дешава у Украјини. Нама дају сасвим погрешне инфорамције које су супротне истини. Морамо да пробудимо људе и разумевање по мало наступа”.

Кјеза није сам. Фински политиколог Јон Хелевиг је био још оштрији: западни медији отворено лажу, говорећи шта се дешава у Украјини. Према његовим речима, новине, интернет и телевизија су препуни пропагандних материјала где се чињенице изврћу или прећуткују како би се угодило основној линији. А она је једноставна: на власт у Кијеву су дошле ”демократе” и присталице еврпске интеграције, што значи, треба им помоћи. За то раде западни медији још интензивније него што је радила совјетска пропаганда. Тако, сматра Хелевиг, владе постају саучесници злочина, пошто пружају подршку онима који се баве репресијама и сеју смрт у Украјини. Демократија је у ЕУ завршена, резимира фински експерт.

Ни Кјези, ни Хелевигу за овакве речи европски стратези и њихови амерички диригенти, наравно, неће рећи хвала. Јер западна слобода штампе је механизам са врло ограниченим могућностима. И ограничења овде поставља иста та основна линија. Ње се треба придржавати као библијских правила, иначе нећеш бити поуздан.

А у међувремену пред нашим очима се одвија врло једноставна, али зато ништа мање драматична прича. Украјину раздире вештачки конфликт који је створио Вашингтон. Он то и не крије, хвала отоврености представника Стеј Департмента Викторије Нуланд и других. Пролива се крв, држва је на ивици коначног распада и банкротства. НАТО експерти се осечају као код куће у украјинским атомским централама, гасоводима, термоцентралама, у војним јединицама, кијевским кабинетима.

Украјина нагло губи самосталност и то се дешава по најгорем сценарију који личи на југословенски. Али европске и америчке грађане и даље брижљиво навикавају на помисао да је за све крива Москва. Машинерија тоталне пропаганде на време обавља прописане послове. И само самопожртвованост појединаца омогућава да се осети нада да њихов глас очајника у пустињи коначно ће отрезнити уважену западну публику. Ако је уопште потребна таква трезвеност.