BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Украјина: хоће ли Запад прогледати?

26.02.2014. год.


После нормализације ситуације у Украјини ова земља може да постане геополитичка награда коју нико неће бити у стању да искористи – такво мишљење изразила је у свом актуалном коментару америчка новинска агенција АР.

Позивајући се на мишљења експерата из САД, она је упозорила на претерану еуфорију поводом наглих промена у Кијеву. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

Тако аналитичар АР Вејн Мери сматра да пошто се слегне прашина од сукоба у центру Кијева, неизбежно ће се појавити питање новца. Ко ће плаћати излазак Украјине из дубоке кризе у условима када сами лидери који су победили изгледа тешко могу да се договоре иземђу себе? Према сведочењу ексепрта, објективно Украјина стоји прилично ниско на списку спољнополитичких приоритета СА у поређењу, рецимо, са сиријским проблемом, израелско-палестинским мировним процесом и нуклеарним досијеом Ирана. Ако не САД, онда ће плаитити Европа? Али овде су расположења још више противречна. Лидери ЕУ поздрављају то што они називају демократским променама у Кијеву, али хипотетичних 20 милијарди евра могу да оду само на спречавање банкротства Украјине. Шта даље може да се деси са украјинском економијом у дугорочној перспективи за сада се не зна.

Међутим, хаос и анархија у Украјини уз пратњу геополитичке реторике Запада прете не само конкретним економским губицима и новим таласом противречности у Европи, већ и опаснијим међунароционалним конфликтима по узору на бившу Југославију – само још опаснијим. У случају Украјине ескалација насиља и национализма неизбежно ће увући у конфронтацију Мађарску, Румунију, Турску и друге земље које ће осетити потребу да се заложе за своје саплеменике или браћу по вери у Закарпатју, Буковини или на Криму. Па и напаћено реглисање придњестровског конфликта неизбежно ће бити таоц сличних расправа, сматра руководилац Центра за политичка истраживања Економског института РАН Борис Шмељов:

- Тренутно видимо да Европа сама по себи плута постепено у страну не само ултрадесних или ултралевих партија, већ ка оним структурама које на неки начин деструктивно делују на читав систем социјалних и политчких веза европских држава. То што видимо у данашњој Европи одражава дубоку кризу и европске демократије у целини и између осталго европског партијског система.

Али не треба заборављати да једном покренут процес стиче способност да се развија независно од воље својих првобитних архитеката, и шта више, све теже подлеже корекцији. Управо у томе се данас састоји главна опасност оног што се дешава у Украјини. То што су прво Европа и САД видели као покушај да се земља врати у токове евроинтеграције, претварасе у најопаснију европску претњу од доба распада Југославије.

Петар Искендеров,



  • Извор
  • Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Руске трупе су погодиле објекте Оружаних снага Украјине у Харкову. ОСУ су, заузврат, наставиле да гранатирају руску пограничну област, укључујући и коришћење вођених бомби запад


Срби и Руси су у духовном, културном, генетском и историјском смислу изузетно блиски народи. Њихова блискост је одолела најтежим историјским искушењима и сачувала

Говорећи на пленарној седници Санктпетербуршког међународног економског форума (СПИЕФ), Путин је изјавио да Русија још увек није испоручила оружје дугог домета непријатељима Запада, али задржава право да то учини...


Министарка одбране Клаудија Танер критиковала је западне државе што су дозволиле Кијеву да употреби своје оружје за напад на Русију


Бивша чланица АфД-а Олга Петерсен тврди да су власти у Хамбургу планирале да заплене њену децу


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА