На Лубјанки ће се молити за погинуле за веру

У центру руског главног града верници ће ускоро моћи да се моле за убијене у доба крвавог терора и за жртве репресалија. Власти Москве су одобриле изградњу храма на територији Сретенског ставропигијалног манастира. Саборна Црква, посвећена Новомученицима и Исповедницима Русије на крви бићи саграђена у улици Лубјанка, што је симблично. Управо Лубјански трг се већ у току више година сматра у Русији симболом прогањања вере и народа.

Идеја изградње на територији једног од најчувенијих и најстаријих манастира новог храма је настала 2011. године. Онда је патријарх Московски и све Русије Кирил предложио да се овековечи на територији манастира сећање на погинуле за веру у доба прогањања Православне Цркве.

- Не постоји ниједна црквена установа, која не би била тако близу злогласне Лубјанке, а која је проузроковала настанак новомученика и исповедника Русије. Управо ту су се налазили затвореници, ту су била и стрељања. У неком смислу је овде наша Голгота. Најбоље би било саградити овде, на поливеној крвљу земљи храм, посвећен новомученицима и исповедницима Русије.

Био је расписан конкурс за архитектонски пројекат те цркве. Од 48 претендената је био одабран рад архитеката Дмитрија Смирнова и Јурија Купера. Њихов храм-споменик или свечана-саборна-црква, како су је назвали сами аутори, разликује се од традиционалних канона храмске архитектуре. Код верника је пројекат изазвао неку недоумицу. Они су се бојали да због великих размера нова црква неће се уклопити у градски пејзаж тог рејона. Одлука о изградњи храма се усвајала дуго и тешко, - рекао је намесник Сретенског манастира архимандрит Тихон Шевкунов.

- Супротстављања изградњи храма Новомученика и Исповедника Русије на крви, на Лубјанки, било је озбиљно. Међутим, то смо очекивали, када смо расписали отворени конкурс, када смо од октобра 2012. године поднели концепцију храма за јавно разматрање. Принципијелно ништа не чинимо кулоарно. Мислимо да изградња управо таквог храма, управо на овом месту је важан догађај не само за Сретенски манастир, за Москву, већ и за читаву Русију.

Да би се на малој територији Сретенског манастира сместио нови храм за 1 500 људи - отац Тихон је морао да пристане на рушење 6 старих манастирских зграда. У самом манастиру тврде да оне нису имале историјску и културну вредност. Додуше, с тиме се не слажу активисти друштвеног покрета за очување историјских споменика, пејзажа и погледа на Москву. То су споменици историје, који се не смеју рушити, - сматра координатор друштвеног покрета Архнадзор Константин Михајлов.

- Те су зграде прави делови историјске средине Москве и неотуђиви делови манастирског комплекса. Манастир је ионако пострадао 1920-1930-их година, када је било срушено мноштво грађевина. Данас се не сме рушити преостали део чак ни ради тако узвишене идеје. У противном случају настављамо рушења 1930-их година. Тим пре, 4 од 6 грађевина су имале статус вредних градских објеката, који су им дали експерти.

Од момента основања манастира крајем 14. века на његовој територији никада нису извршене археолошке ископине. На његовој територији се налази много вредних артефаката, који могу да буду изгубљени приликом изградње новог храма, сматра Константин Михајлов. У РПЦ увервају да ће се грађевински радови водити максимално марљиво, узимајући у обзир све могуће чиниоце. Освећивање храма у част новомученика и исповедника Русије на крви планира се за јесен 2017. године. Управо тада ће Русија обележавати 100. годишњицу Октобарске револуције.

Милена Фаустова,