Стаљинград: штета што нема таквог облака...

Другог октобра у Москви је одржана прва званична пројекција филма руског режисера Фјодора Бондарчука Стаљинград. Филм је кандидован за престижну награду Оскар у Америци у номинацији за најбољи филм на страном језику.

Са једне стране филм Бондарчука може да се упореди са спомеником совјетским војницима који су се борили на пољима Другог светског рата. Са друге стране то је прави акциони филм где су испоштована сва правила и условности жанра. Осим тога, Стаљинград је први руски филм у формату IMAX 3D који омогућава да се постигне најквалитетнији на данашњи дан ефекат тродимензионалне слике. Одатле и резултат: динамични, снажан призор, изграђен на озбиљном историјском материјалу. Уз то одлична музика чувеног америчког композитора Анђела Бадаламентија. Када ми је Фјодор предложио да радим на филму Стаљинград, питао сам га: А чиме ће се овај филм разликовати од мноштва других филмова о рату, сећа се композитор.

- И он је одговорио: у мом филму ће бити све што обично има у филмовима о рату – бојеви, борбе прса у прса. Пуцаће се са руске и немачке стране. Биће свих тих обавезних елемената. А мој филм одликује то што сви јунаци имају срце, без обзира на све они су у стању да воле и жале.

Мени се допала таква поставка! смеје се Бадаламенти. Допала се и чувеној оперској певачици Ани Нетребко, која је пристала да за филм сними све вокалне партије.

- Филм говори о догађајима Другог светског рата. Новембар 1942. године. Град на Волги, Стаљинград. Чудом сачувана кућа. У њој група обавештајаца која је добила наредбу да држи зграду по сваку цену. Изненада се појављује девојка која је једина преживела од станара. Даље се развија прича о љубави у време страшних крвавих напада. У филму постоји тренутак: у време затишја у рушевинама заљубљени гледају у небо и сањају: кад би могли да преседе као на облаку сав тај рат, ужас, све то што није спојиво са нормалним људским животом... Штета што нема таквог облака!

Посебну пажњу заслужују и ликови немачких војника који су приказани у филму. То нису карикатуре, нису марионете, то су људи који могу да осећају сумње, стид, бол. Уз то главни антагонисти филма су совјетски и немачки официри који гину заједно и у последњем тренутку живота виде једно другог пред собом. Али то није помирење, каже режисер Фјодор Бондарчук.

- Ни у коме нисмо хтели да изведемо финале ка сеопштем праштању, изједначавају црног и белог. Финале је то што се они налазе на истом месту и пуцају један у другог, то је лик рата, а не помирења.

У филму је много сцена битака снимљених нарочито успорено или убрзано. На земљу падају авиони, руше се зграде, пламти ватра. Захваљујући формату 3Д све је врло реалистично.

10. октобра филм Стаљинград излази у руске биоскопе. Публика која реши да га види неће изгубити време. А оцену Америчке филмске академије сазнаћемо касније.

Рита Болотска,