Преображење Господње и освећивање плодова

19. августа православни хришћани обележавају Преображење Господње. Овај празник пада на средину строгог Успенског поста, али у част великог догађаја верницима се дозвољава да једу рибу и да користе биљно уље. У стара времена овај дан је био посебно омиљен и зато што је од тог дана било дозвољено јести јабуке новог рода. У народу 19. август је добио назив Јабучни Спас.

Преображење је један од 12 главних празника православне цркве. Он означава једињење божанске и људске суштине у лику Исуса Христа.

Према предању, 40 дана пре него што је Господ кренуо у Јерусалим, где је био ухваћен и распет, он је повео на гору у Галилеји тројицу својих ученика – Петра, Јакова и Јована. Тамо се преобразио пред њима: његово лице је почело да зрачи светлошћу, а одећа је постала беља од снега. Затим је на гору сишао облак из којег се зачуо глас Божји: То је син мој вољени. Слушајте га. У част овог догађаја црква је утврдила празник Преображење Господње, објашњава руководилац православне радиостанице Радоњеж Јевгениј Никифоров.

- Овим празником нам црква напомиње велики историјски догађај, када се Господ преобразио на Фаворској гори пред својим ученицима. Они су видели божанско светло. Видели су реалност човековог преображења у Богу. То јесте подсећање да сви ми – и мали, и велики, и стари, и мушкарци, и жене – имамо циљ то преображење у Христу. Како кажу свети oци, бог се очовечио како би се човек обожио. На то трагање за божанском суштином у себи црква позива овим празником.

Пошто се литургијски календар не подудара увек са истoријским, празник Перображења утврђен је крајем лета. То је време сакупљања приноса. Ако почетком Успенског поста парохијани носе на благослов у цркву мед, 19. августа се обично освећује грожђе, каже богослов, професор Православног Свето-Тихоновског хуманитарног универзитета Александар Дврокин.

- Грожђе је на Блиском Истоку врло важнa култура. Јер сокова у древном свету није било, до Пастеровог проналаска они нису могили да се сачувају, одмах је наступало врење. Зато је вино било важан део дијете. Са једне стране, у вину су витамини и микроелементи, које су људи могли да добијају током године. Са друге стране, вода није била увек добра и зато су у њу додавали мало винa да је стелилишу. И овај тајанствени процес када се грожђе претвара у сасвим нову супстанцу, вино, у извесном смислу је аналог преображења Христовог. Када је апостолима откривена божанска суштина оног кога су сматрали само учитељем. И на празник Преображења црква традиционално освећује виноград.

Пошто на северним ширинама виноград не расте, историјски се десило тако да се у Русији на Преображење освећују јабуке. Одатле је и потекао назив Јабучни Спас. А годинама традиција освећивања јабука је обогаћена другим воћем новог рода, као и класовима пшенице.

Наталија Коваљенко,