Међународни тероризам је велика заједничка претња Србији и Русији, каже у интервјуу за РТС директор Спољнообавештајне службе Руске Федерације Сергеј Наришкин, који у Србији борави поводом Дана српске Безбедносно информативне агенције. Први и највжанији аспект сарадње две службе, који описује као партнерски, јесте размена информација о плановима и финансирању тероризма.
Сергеј Наришкин наводи да је ситуација на Балкану веома напета, пре свега због повратника који су се борили на страни терористичких организација.
"Они траже ново тло за деловање. Зато је безбедносна ситуација веома сложена, како у Србији, тако и у Русији. Ми размењујемо аналитичке оцене развоја ситуације у подручјима нестабилности. Спроводимо сложене заједничке операције ради заштите законитих спољних, србских и руских интереса".
Поводом годишњице ослобођења Београда, премијер Дмитриј Медведев је био у посети Београду, а ви се у ауторском тексту за београдски дневни лист осврћете на србско-руско савезништво у Другом светском рату. Шта представља изостанак позива Русији и Србији на церемонију обележавања 80. годишњице почетка Другог светског рата у Варшави?
У најкраћем, то је цинични покушај да се изопачи исход Другог светског рата.
Домаћин тог скупа била је Пољска, која је открила намере других европских земаља да чак оптуже Совјетски савез за почетак Другог светског рата, а Пољска је у њему одгирала улогу која није баш лепа.
Сетимо се да је 1934. са Хитлером склопила споразум о неутралности који је садржао тајни протокол, према коме би у случају напада треће земље, остала неутрална.
Зато је од актуелног политичког руководства Пољске било и очекивано да изостави позив Русији и Србији.
У истом тексту говорите и о покушају ширења постистине и да у том смислу Русија и Србија имају заједничке противнике на Западу. Ко су они?
То су они који су пре 20 година извршили стравичну агресију против суверене европске државе, против Србије, када је страдало неколико хиљада људи и уништена инфраструктура, а да за то нико није одговарао.
Да ли Русија остаје при захтеву за дипломатским статусом особља у Србско-руском хуманитарном центру у Нишу – истом какав припадници НАТО уживају у Србији од 2016. године?
То није захтев, већ законита молба руске владе, по традицији по којој исти статус ужива низ западних представништава у Србији.
Ми смо свесни како груб притисак те земље врше на Србију како Србско-руски хуманитарни центар не би добио исти специјални статус и то је још једна потврда грубог мешања у унутрашња питања суверене земље.
Премијер Медведев у србском Парламенту говорио је о Србији у Евроазијској економској унији и о сарадњи или несарадњи са ЕУ. С обзиром на Вашу дугу политичку каријеру, каква је будућност тих односа?
Ми смо отворени за сарадњу Евроазијске економске уније са свим земљама и међународним организацијама укључујући и Европску унију, али за сада та наша отвореност не наилази на исти одговор од Брисела, али видећемо.
Ми смо, наравно, против баријера међу земљама и у економским интеграционим процесима, које чешће долазе од западних земаља.
Како коментаришете тумачења одбијања ЕУ да отворе преговоре са Албанијом и Северном Македонијом и тезе да то отвара могућност за друге силе да шире свој утицај?
То је пример недоследног, а често и циничног става Европске уније у односу на балканске земље.
Брисел је позвао те две земље у евроатлантске интеграције, пре свега у НАТО. Те земље су испуњавале захтеве Брисела, испуњавале су тешке реформе, а када је почело да се ради о ЕУ, Брисел им је затворио врата испред носа. То је заиста цинично.
На садашњу функцију дошли сте са важног политичког положаја, описују Вас и као блиског сарадника председника Владимира Путина. Да ли и даље имате политичке амбиције?
Функција директора спољнообавепштајне службе је веома висока, волим свој посао и поносан сам што ми је председник Путин поверио ту значајну дужност.
.jpg)
