Да ли је совјетско заробљеништво било пакао за Немце и њихове савезнике?
Било које заточеништво је тешко, па ипак, немачки ратни заробљеници у Совјетском Савезу су живели неупоредиво боље од совјетских заробљеника у Трећем рајху. Били су чак и плаћени за рад, примали пакете и писма из отаџбине.
За инвазију на СССР Немачка је користила широк спектар савезника, марионетских држава и добровољаца из целе Европе. Стога су у ратно заробљеништво у Совјетском Савезу доспевали и Италијани, Румуни, Мађари, Хрвати, Финци, Швеђани...
Статистика о немачким заробљеницима у Совјетском Савезу није била тема за јавну расправу. Чак и данас остаје спорно питање о укупном број Немаца и припадника сила Осовине у совјетском заточеништву. Број варира од 2,3 до 3,4 милиона.
У Совјетском Савезу је за окупаторе изграђено преко 300 логора, поједини за стотину, а други за више хиљада затвореника. Неки логори су постојали само неколико месеци, а неки су остали активни годинама.
Немачки ратни заробљеници су секли шуме, подизали зграде, градили мостове и бране, или вршили друге радове. Како је једном рекао совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов, ни један се немачки затвореник неће вратити кући док се не обнови Стаљинград.
Рад немачких затвореника у Совјетском Савезу је био далек од робовског. Радни дан није трајао више од осам сати, а затвореници су били можда јефтино, али ипак плаћени. За допунски рад се могао добити бонус. Неки ослобођени затвореници су пре одласка кући куповали сав накит у локалним радњама.
Однос према заробљеницима из других земаља Осовине је био још бољи. Они су имали повластице и могли чак да раде у кухињи. Зато су многи Немци покушавали да сакрију свој прави идентитет и ограде се од „народа агресора“.
Било је и покушаја бекства. Од 1942. до 1948. више од 11 хиљада затвореника је покушало да бежи, али само 3% њих успешно.
Било је и побуна и немира. У јануару 1945. године заробљеници у логору у близини Минска су били незадовољни исхраном. Забарикадирали су се у баракама и држали чуваре као таоце. Покушаји преговора су пропали, те се укључила совјетска артиљерија. Погинуло је преко 100 људи.
Репатријација немачких ратних заробљеника из Совјетског Савеза је почела убрзо након завршетка рата. Болесни и инвалиди су 1946. враћени у своје земље. Око 2 милиона затвореника је пуштено од 1946. до 1955. године. Коначна општа амнестија је проглашена 1955. године након посете канцелара Савезне Републике Немачке Конрада Аденауера Совјетском Савезу.
Према доступним подацима, у заточеништву у СССР је умрло готово 15% ратних заробљеника сила Осовине. Већина смртних случајева догодила се у годинама рата, због мањка хране, топле одеће и адекватног смештаја. У немачким логорима је убијено или умрло 58% совјетских ратних заробљеника.
Russia beyond
- Извор
- Аркадиј Шајхет/Приватна колекција/russiainphoto.ru / Russia beyond/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Срби и Руси су у духовном, културном, генетском и историјском смислу изузетно блиски народи. Њихова блискост је одолела најтежим историјским искушењима и сачувала
Говорећи на пленарној седници Санктпетербуршког међународног економског форума (СПИЕФ), Путин је изјавио да Русија још увек није испоручила оружје дугог домета непријатељима Запада, али задржава право да то учини...
.jpeg)
Министарка одбране Клаудија Танер критиковала је западне државе што су дозволиле Кијеву да употреби своје оружје за напад на Русију
Стање до 16:00 08.06.2024.
Бивша чланица АфД-а Олга Петерсен тврди да су власти у Хамбургу планирале да заплене њену децу
Руски Казањ предстојећег лета биће домаћин петог издања Игара БРИКС-а на којима ће под својом заставом наступити и Република Србска.
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
