BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Доларизација језика

Доларизација језика
16.09.2015. год.
Ова појава је одраз површности потрошачког менталитета финансијски и интелектуално осиромашеног друштва у транзицији


Раслојавањем србског језика на функционално-дисциплинарном нивоу настају језици струка и наука (банкарства, финансија, медицине, права, спорта...). Њихова лексика чини саставни део свеукупног лексичког фонда србскога језика, a у односу на општи језик они су маркирани својим лексичко-семантичким средствима, пре свега терминологијама.

Језик банкарства и финансија један је од најистуренијих језика струка и наука. Лексика овог регистра не припада затвореном систему термина, она је отворена ка општем лексичком фонду србског језика због своје природе и ширине употребе. Присутна је у комуникацији не само лица из струке, већ и у темама којима се баве сви корисници језика (нпр. кредити, платни промет, картице, финансијска криза, улагања, берза, осигурање...).

Анализа овог језика струке и науке показала је да он представља неуређен скуп нестандардизованих термина формираних углавном на основу преузимања лексике из енглеског језика. Установљено је постојање инерцијске синонимије  и  велике недоследности при адаптацији англицизама. Инерцијска синонимија, заснована на увозу неологизама – англицизама (еуфемистички названих интернационализмима) у србски стручни регистар, састоји се из преузимања енглеских речи и њихове паралелне употребе са постојећим лексемама србскога језика које већ испуњавају семантичке задатке у нашем језику струке. Ови неологизми углавном су настали пресликавањем или преписивањем облика из енглеског језика и називају се очигледним и сировим англицизмима. То су искључиво обличке, а не садржинске иновације; оне доносе синонимију као непожељну појаву у језик струке и нису терминолошки дублети. Комуникацију међу стручњацима и лаицима беспотребно компликују. Такође, увезени неологизми-англицизми својим настанком не доприносе активирању творбеног потенцијала србскога језика. Неретко из употребе истискују постојеће српске речи. Поврх свега, готово искључиво су писани латиницом (често у изворном енглеском облику), те више представљају англосрбски и енглески, него србски језик. Укратко, за њих можемо рећи да су објективно непотребне речи у србском језику.

Центар светских финансијских догађања данас су САД – у њима настају нови банкарско-финансијски производи, а енглеским језиком се ти производи и појаве именују. Уз то, енглески језик јесте и језик америчког долара – синонима за  богатство и моћ. Доларизацијом језика струке и науке, дакле, сликовито можемо назвати социолингвистичку појаву неумереног преузимања англицизама у србски језик банкарства и финансија са статусно-струковним циљем пресликавања наводно престижнијег англо-америчког културолошко-језичког обрасца у србски језик и друштво уопште. Ова појава је одраз површности потрошачког менталитета финансијски и интелектуално осиромашеног друштва у транзицији.



Међутим, да ли ће нам енглески у србском језику банкарско-финансијске струке донети благостање само зато што ћемо искључиво њиме именовати појмове из ове области? Да ли се немар према очувању србског језика струке, како од стране лица из банкарско-финансијског сектора, тако и србског државно-лингвистичког врха, може оправдати изговором како нема времена, средстава и стручњака да се овим послом баве? Ако су одговори на ова питања потврдни, време је да се уместо србског језика и ћирилице у језик струке и науке уведе енглески језик. Да нам свима буде лакше, лепше и просперитетније.

Опредељени за чување свог језика, подсећамо на кораке који воде ка стварању квалитетног језика струке: а) попис и систематизација лексичког фонда језика банкарства и финансија; б) утврђивање општег начела о формирању термина (без језичког чистунства – уз прихватање објективно потребних и изостављање објективно непотребних англицизама и уважавање препорука водећих светских организација за терминолошку стандардизацију); в) формирање нормативног тела (састављеног од лингвиста и стручњака из банкарско-финансијске струке) које ће на институционализован и професионалан начин стварати српску терминологију струке; г) лексикографска кодификација стандардизоване терминологије у смислу израде квалитетног дескриптивно-нормативног  речника; д) доследна примена нормиране терминологије.

Др Александар Вулетић

Професор на Универзитету Унион Никола Тесла,
Политика



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Срби и Руси су у духовном, културном, генетском и историјском смислу изузетно блиски народи. Њихова блискост је одолела најтежим историјским искушењима и сачувала


Говорећи на пленарној седници Санктпетербуршког међународног економског форума (СПИЕФ), Путин је изјавио да Русија још увек није испоручила оружје дугог домета непријатељима Запада, али задржава право да то учини...

Министарка одбране Клаудија Танер критиковала је западне државе што су дозволиле Кијеву да употреби своје оружје за напад на Русију


Бивша чланица АфД-а Олга Петерсен тврди да су власти у Хамбургу планирале да заплене њену децу


Руски Казањ предстојећег лета биће домаћин петог издања Игара БРИКС-а на којима ће под својом заставом наступити и Република Србска.


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА