135. годишњица од рођења Гијома Аполинера, кума надреализма

Иако му није округли,  јубиларни,  ипак 26.  август  1880.  вреди да се спомене као 135. годишњица рођења Гијома Аполинера (Гуиллаум Аполлинаире,  1880.), и  то не само зато што је био један од најутицајнијих  писаца  европске авангарде с почетка ХХ века,  него и зато што је он наденуо име надрелаизму (surrealism) . 

Да он том покрету није кумовао,  ко зна како  би се звао уметички правац  у коме су царовали Бретон,  Пикасо,  Дали,   Арагон,  Елиар,  те наши Марко Ристић,  Алекадар Вучо и стотине другх авангардиста који се безмало цео један век (од 1917.) одазивају  на прзовку светске историје књижевности и ументости.

Јер баш те године,  такорећи уочи самртне уре (која га је стигла 1918.  од шпанског грипа), постављена је његова, како је назвао „надреалистичка драма“  под називом, такође надралистичким,  „Тиресијеве сисе“ (Les Mamelles  de Tiresia) у којој је проблем савремености третиран у духу Аристофанових фарси.

И даде му име надреализам!

Надреалистичке примесе и у самом пореклу и имену Аполинеровом

И у самом пореклу и имену Аполинеровом има доста надреалисточког: закукуљено-замумуљено, не само у преводима него у самом фрнцуском језику.

Пореклом је Пољак па му је и име,  разуме се,  пољско,  а  и немачко, помало:

Wilhelm Albert Alexandr Vladimir Apollinairs de Waz-Kostrowitcki- Вилхелм Алберт Владимир Ачександр Аполинарије Вонж-Костровицки.

Па који писац  онда да не узме псеудоним,  ако мисли да ће ико прочитати нешто од онога што буде написао. ?

А овај француски песник је написао и те како много  за развој европске авангардне књижевности значајних дела.

Гијом Аполинер је рођен 26. августа 1880.  Мајка му је била пољска аристократкиња Анђелинка Констровицка грба Вонж,  рођена у Великом Финском кнежеству у Хелсинкфорсу. Костровицки потичу из Новогудке,  садашња Белорусија.

Вилхелма и његовог  брата Алберта Анђелика  је родила  у Риму, али ниједно од њих  није  одмах признала својом децом. Непознато је ко  је био њихов  отац. 

Претпоставља се да је будући песник био син  италијанско-швајцарског аристократе Франческа Флуиђи д'Аспермонта.

Провео је детињство у Италији,  учио у коледжима  у Монаку,  Кану и Ници,  а 1899.  породица се пресељава у Париз.

Као свој књижевни псеудоним Костовицки је изабрао  француску варијанту два своја   имена - Вилхелм (Guillaume)  и Аполинариј  (Apollinaire; то је ткође било  и име  његовог деде). 

Од 1910.  постаје активни пиублициста, хроничар у „Меркуру де Франсу“,  критичар у „Пари-журналу“; између 1912.  и 1913.  са Андре Билиеом уређује  часопис „Суаре де Пари“,  који је писао о савременом животу.

Одржавао је пријатељске односе са Паблом Пикасом,  Андре Дерном, Франсисом Пикабием, Морисом де Вламинком и Анрим Русоом.

Године 1917.  на личниу молбу Ђагилова и Коктоа,  Аполинер је наступио са манифестом  о уметности  будућности  под називом „Нови дух“. 

Пратећи скандалозну премијеру балета Ерика Сатиа „Парада“ коју је извео „Руски балет“ Ђигајева   у сарадњи са Пикасом,  Аполинеров „Нови дух“   ће за добрих двадесет година одредити развој младе музике у Француској.

Међу првим поетским зборницима  Аполинера био је циклус „Батисариј или котетж Орфеја“ (1911.),  а две године касније сабраће   своје најбоље стихове у први велики зорник „Алкохоли“.

Песничка збирка „Убијени песник“  изаћи ће 1916. у којој он открива своју мистификовану и трагичну аутобиографију,  док ће се две године касније појавити  зборник „лирских идиограма“ под насловом „Калиограми“  чији фрагменти најављују „аутоматско писмо“  надреалиста,  а такође и синтетички „Манифест пиктопоезије“ који ће 1924. г.  обелоданити румунски сликар-надреалиста Виктор Браунер. 

Проза: роман „Једанаест хиљада шиба“

Уметничлка проза Аполинера бави се условношћу морала друштва. Том тематиком  је прожет његов роман „Једанаест хиљада шиба“ (1907),  као и повести „Рим под влашћу Борџија“ (1913); „Крај Вавилона“ (1914.),  „Три Дон Жуана“ (такође 1914.). Исти тај естетски кључ садржи и издавачка серија „Љубави учитељи“ (1909-1914) у коју је Аполинер укључио подробно одабране  и прокоментатрисане текстове  Маркиза де Сада, Пјетра Асретина и друге,  а 1913.  је сатавиио каталог „Ад Националне  библиотеке“.

Крајем 1910. около Аполинера се формирао круг младих  песника надреалиста у којему су били Андре Бретон, Филип Дупо,  Луј Арагон, Жан Кокто.

 Током Првог светског рата, Аполинер је рањен 17.  марта 1916. шрапнелом у главу, а у мају  му је оперисана лобаља.

У јесен 1918. Аполинер је,  узнурен  опеарцијом, умро од епидемије шпанског грипа.

Сахрањен је на гробљу Пер-Лашез.


Бранко Ракочевић