Изручење Орића Србији – чиста фарса

Није случајно да је Орић ухапшен баш у Швајцарској. Одбрана, коју би требало да води Гинел Метро, инсистираће да му је већ пресуђено у Хагу. Читав случај може да послужи за додатне притиске на Србију.

Док се Насер Орић, командант војске босанских муслимана за време рата у БиХ, налази у притвору у Швајцарској  где је недавно ухапшен на основу захтева Србије и чека одлуку о изручењу, саговорници Спутњика су скептични према исходу читавог случаја.

Адвокат Бранислав Тапушковић децидирано тврди да од изручења неће бити ништа. Он за Спутњик каже да није присталица претпоставки, али да је у овом случају убеђен да је реч о чистој паради.

Све је унапред испланирано?

Тапушковић наглашава да Орић уопште није случајно отишао у Швајцарску, као неутралну земљу, и да није случајно тамо ухапшен.

„Догодиће се исто оно што се догодило кад је Хашим Тачи хапшен у Будимпешти или кад је хапшен Ејуп Ганић у Лондону. Само ће да се направи тензија уочи догађаја у Сребреници 12. јула. То је очигледно добро смишљено и моја претпоставка је да нема шансе да он буде испоручен Србији“, категоричан је Тапушковић.

Према уреднику Нове српске политичке мисли Ђорђу Вукадиновићу, сам чин Орићевог хапшења је рутинска ствар и ако би се посматрао само правни аспект, ту нема ништа спорно.

Међутим, истиче Вукадиновић, имајући на уму све оно што смо гледали у ближој и даљој прошлости у сличним случајевима, од Хашима Тачија па надаље, јасно је да свако у Србији има разлога да буде скептичан. Поготову с обзиром на близину годишњице Сребренице и читаве акције која се води на више фронтова.

Сребреница и потенцијални бумеранг

„Од стране БиХ односно Сребренице, Сарајева, до Савета безбедности УН где се најављује резолуција о Сребреници, плус Европски парламент. Дакле, у том контексту, хапшење Насера Орића добија једну додатну, пар екселанс, политичку димензију у којој је тешко замисливо да ће исход бити онакав какав би био за очекивати да нема ових других ванредних околности. У том светлу, рекао бих да је готово минимална шанса да Насер Орић буде изручен Србији“, тврди Вукадиновић.

Он подвлачи и још једну могућност према којој би читав „случај Орић“ могао да буде нека врста бумеранга Србији, односно да тај догађај послужи за додатне притиске на Београд да се њени највиши представници појаве у Сребреници.

„Дакле, да се хапшење искористи као ’аргумент‘ за тезу како Београд заправо одбија да се суочи са злочином у Сребреници, како покушава да релативизује и како је малтене нека врста провокације хапшење сребреничког хероја Орића, у тренуцима када се ’цео свет‘ спрема да обележи годишњицу тог злочина“, закључује Вукадиновић.

Иако се оптужница према којој је Орић ухапшен не односи на исте случајеве који су били предмет његовог суђења у Хагу, Бранислав Тапушковић је убеђен да ће Орићева  одбрана потенцирати на томе да му је већ пресуђено у Хагу. „И тамо се говорило да је оно све што је он радио, радио да би одбранио муслимане. Упрошћено речено, тако је он дошао до ослобађајуће пресуде за злочине у Братунцу и околини“, закључује Тапушковић.

Ненад Зорић,