BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Председнички избори у Хрватској: угрожава ли снег демократију?

Председнички избори у Хрватској: угрожава ли снег демократију?
29.12.2014. год.


Премијер Хрватске Зоран Милановић је изразио наду да снежне падавине неће негативно утицати на излазност: „Председнички избори се одржавају једном у пет година и они су важни“- рекао је актуелни премијер новнарима пошто је гласао на једном од биралишта.

Упркос снежном невремену које је захватило велики део Хрватске, забележен је добар одзив бирача на председничким изборима- највећа излазност је у Карловачкој и Сплитској, а најмања у Вировитичко-подравској жупанији, пренела је ХИНА.

Овога пута, „у игри" је четворо кандидата - актуелни председник и кандидат Социјалдемократске партије Иво Јосиповић, Колинда Грабар Китаровић испред Хрватске демократске заједнице, Милан Кујунџић- Савез за Хрватску и Иван Вилибор Синчић - кандидат Живог зида.

Актуелни председник Јосиповић, правник и композитор, који је на претходним изборима у другом кругу победио Милана Бандића, у кампању за нови мандат кренуо је с предлогом уставних промена, као предуслова за спровођење реформи неопходних за опоравак државе. Кандидат који слови за главног фаворита, залаже се за децентрализацију земље и промовише нову енергетску улогу и снажан потенцијал Хрватске.

Његова супарница у председничкој трци, којој поред Јосиповића аналитичари хрватске политичке сцене дају највише шанси на изборима, политичарка и дипломата Грабар Китаровић. За разлику од Јосиповића, сматра да Хрватској нису потребни нови темељи, ни нови Устав, јер су, каже, темељи Хрватске чврсти и неуништиви, укорењени у Домовинском рату. Уколико „госпођа тврдог става“ победи на предстојећим зборима, Хрватска ће добити прву председницу у својој историји.

Милан Кујунџић, иначе лекар и председнички кандидат Савеза за Хрватску, поручује да жели људима да врати наду и додаје: „морамо хрватском човеку вратити достојанство, угасити безнађе, вратити понос“.

Четврти кандидат у председничкој трци, дугогодишњи грађански активиста Синчић, на изборе излази јер, између осталог, жели да упозори на проблем немогућности подмиривања дугова и неотплативости кредита у постојећем систему. Председнички кандидат Живог зида је током четири године активизма и политичког рада био је организатор многих акција и иницијатива усмерених против политичких елита.

Аналитичари упозоравају да је Хрватској потребан председник који није идеолошки оптерећен левом или десном крајности, него председник који ће деловати повезујуће и који ће повратити изгубљено поверење грађана у политику и институције државе.

Иако је подршка Јосиповићу и даље највећа, резултати испитивања јавног мнења указују да је готово извесно да неће све бити решено у првом кругу избора које ће на 6.350 бирачких места надгледати готово 22.000 посматрача, највише у последњих неколико изборних циклуса.

Председник Хрватске се бира једном у пет година, а место шефа државе зауазеће она особа која прикупи више од 50% гласова у првом кругу или просту већину у другом кругу у који улазе два најбоље пласирана кандидата из првог круга. Једна особа не може бити изабрана на место председника државе више од два пута.

Ово су шести по реду председнички избори у Хрватској, од како је проглашена независност 1991.године. Осим тога, ово су први председнички избори од како је Хрватска постала чланица ЕУ. Укупно, у земљи и иностранству отворено је 6350 хиљада биралишта а право гласа има 3,77 милиона пунолетних грађана.



  • Извор
  • Глас Русије, фото: Flickr.com/Georgi Kirichkov/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Срби и Руси су у духовном, културном, генетском и историјском смислу изузетно блиски народи. Њихова блискост је одолела најтежим историјским искушењима и сачувала


Говорећи на пленарној седници Санктпетербуршког међународног економског форума (СПИЕФ), Путин је изјавио да Русија још увек није испоручила оружје дугог домета непријатељима Запада, али задржава право да то учини...

Министарка одбране Клаудија Танер критиковала је западне државе што су дозволиле Кијеву да употреби своје оружје за напад на Русију


Бивша чланица АфД-а Олга Петерсен тврди да су власти у Хамбургу планирале да заплене њену децу


Руски Казањ предстојећег лета биће домаћин петог издања Игара БРИКС-а на којима ће под својом заставом наступити и Република Србска.


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА